Palestinski predsednik Mahmud Abas ponovio je danas da Palestinci zaslužuju nezavisnost i zarekao se da će sledeće nedelje uprkos protivljenju Izraela i SAD tražiti punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Abas je palestinskim liderima u Ramali rekao da u Njujork ide sa „maslinovom grančicom“ u ruci, ali da palestinska država mora da ima granice koje su bile na snazi pre nego što je Izrael 1967. preuzeo kontrolu nad palestinskim teritorijama. Administracija američkog predsednika Baraka Obame najavila je da će u Savetu bezbednosti iskoristiti pravo veta ukoliko Palestinci budu tražili priznanje, što bi – kako smatraju analitičari iz regiona, moglo da utiče na odnose SAD sa zemljama Bliskog istoka.
Palestinci se godinama bore za državnost. Nasiljem. Mirnim protestima. I dugogodišnjim pregovorima...
Sada međutim, obećavaju da će ići kroz Ujedinjene nacije.
Palestinski ministar spoljnih poslova Riad al-Maliki kaže da će, ukoliko diplomate iz SAD i drugih zemalja ne ponude kredibilan predlog za nastavak bliskoistočnih mirovnih pregovora, palestinski predsednik Mahmud Abas formalno zatražiti državnost na generalnoj skupštini Ujedinjnenih nacija.
Ta odluka mogla bi uvuče Palestince u sukob sa SAD, koje su jedan od njihovih najvećih donatora.
"Nastojanja Palestinca da delegitimizuju Izrael završiće se neuspehom. Simbolične akcije da se izoluje Izrael u Ujedinjenim nacijama neće dovesti do stvaranja nezavisne države", rekao je američki predsednik Barak Obama.
Palestinci su pozvali na demonstracije u znak podrške potezu u Ujedinjenim nacija, ali SAD prete da će uložiti veto ukoliko se pitanje nađe pred Savetom bezbednosti.
"Jedini način da se postigne dugoročno rešenje jeste direktnim pregovorima, a put ka tome vodi kroz Jerusalim i Ramalu, a ne Njujork", pručila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.
Regionalni analitičari kažu da bi protivljenje palestinskom planu moglo da podgreje anti-američka osećanja u arapskom svetu, koji je već zapaljen političkim promenama i nemirima.
Gait al-Omari, izvršni direktor organizacije „Američka radna grupa za Palestinu“ kaže:
"Biće više demonstracija na kojima će anti-američki osećaj biti u centru pažnje javnog diskursa u sklopu 'arpaskog proleća', ali će takođe biti sve teže pro-američkim vladama na Bliskom istoku da funkcionišu, jer će pokriće za saradnju biti smanjeno".
Ekspert za Bliski istok Dejvid Makovski kaže da Obamina administracija ima dodatne brige:
"Oni sad imaju druge prioritete u spoljnoj politici, domaću krizu i predstojeće izbore. I to je ono što ih je dovelo do toga da shvate da su suviše političkog kapitala potrošili na ovo pitanje, a da su vrlo malo postigli".
Američki zakonodavci kažu da bi traženje državnosti od strane palestinaca moglo da ima teške posledice po njih u smislu pomoći koju svake godine dobijaju od Vašingtona.
"Stotine miliona dolara pomoći koje smo im svek godine davali po svemu sudeći više neće biti na raspolaganju, što bi moglo da dovede do raspuštanja palestinske uprave", rekao je demokratski kongresmen iz Kalifronije Hauard Berman.
To zabrinjava Izraelce, koji se plaše izbijanja nasilja posle bilo kakvog glasanja u UN. Amos Jadlin, analitičar izraelske nacionalne bezbednosti kaže:
"Počinje sa kamenjem i Molotovljevim koktelima, a veoma brzo može se pretvoriti u metke sa obe strane".
Palestinci kažu da akcije u Ujedinjenim nacijama neće sprečiti direktne pregovore, ali se Izraelci plaše da bi posledice, a pre svega nasilje, moglo da dovede do okončanja mirovnog procesa.