Predsednik Obama je nedavno pozvao trojicu uglednih ekonomista na razgovore o američko-kineskim odnosima, posebno o američkom trgovinskom deficitu sa Kinom. Jedan od pozvanih stručnjaka bio je Klajd Prestovic, predsednik Instituta za ekonomsku strategiju ovde u Vašingtonu. Prestovic se odazvao pozivu da za naš program govori o značaju spoljne trgovine i spoljnotrgovinskog deficita za američku ekonomiju.
Prestovic kaže da je predsednik Obama pre svega postavio pitanje zašto Amerika ne proizvodi super-brze železnice, najnoviju generaciju solarnih baterija kao i mnoge druge proizvode koji se trenutno proizvode ne samo u Kini, već u Nemačkoj, Japanu, Francuskoj, Južnoj Koreji pa i u malim zemljama kao što je Singapur.
Naš sagovornik je umesto odgovora na to pitanje izneo primere uspešne ekonomske strategije nekolicine zemalja, među kojima i Singapura:
„Pogledajte ekonomski uspeh državice Singapur, sa svega četiri miliona stanovnika. Strane korporacije prosto jurišaju u Singapur da bi pokretale nove proizvodne operacije. Pošto očigledno ne dolaze da bi plasirale svoje proizvode na sićušnom singpurskom tržištu, postavlja se pitanje zbog čega to čine? Odgovor je jednostavan. Poslovanje u Singapuru podrazumeva niz povlastica, kao što su besplatno građevinsko zemljište i niski ili čak nepostojeći porezi. Strane kompanije mogu da upotrebljavaju lokalni sektor tehnološkog istraživanja i razvoja, kao i komunikacionu i transportnu infrastrukturu, među najsavremenijim u svetu. Dakle, ako mali Singapur može da postane magnet za masovne strane investicije, nema razloga da Sjedinjene Države to ne budu.“
Nemačka je takođe dobar primer uspešnog privrednog modela, čija se ekspanizja bazira na izvozu, nastavlja Prestovic:
„Nemačka je velika ekonomija, možda ne tako velika kao američka, ali jedna je od vodećih u svetu. Nemačka je veoma bogata zemlja, koja ima izdašnu socijalnu zaštitu i čiji su radnici među najbolje plaćenim u svetu. Slično Singapuru, Nemačka privlači masovne strane investicije. Zašto? Zato što Nemci vode računa da porezi budu niski. Oni takođe uspevaju da održe visoku produktivnost, odnosno visoku tržišnu konkurentnost. Ključ uspešnosti nemačke privrede počiva na združenoj saradnji industrije, radne snage i države. Dakle, ako američkom privrednom okruženju ne odgovara model Singapura, zašto ne bi radili kao Nemci?“
Pored usvajanja novih mera za privlačenje stranih investicija, Sjedinjene Države bi takođe trebalo da vode računa o odlivu dragocene domaće tehnologije, dodaje Prestovic.
„Džinovska korporacija 'Dženeral elektrik' je pre nedelju dana otvorio u Kini zajedničku kompaniju 'Ejvioniks', čija se proizvodnja zasniva na najnovijoj američkoj avionskoj tehnologiji. Kina uslovljava ulazak stranog kapitala transferom tehnologije. Američke korporacije, inače, prebacuju svoje fabrike u Kinu zbog jeftine kineske radne snage. Međutim, 'Ejvioniks' se zasniva na automatizovanoj proizvodnji, koja iziskuje minimalan broj radnika. Drugim, rečima 'Ejvioniks' bi pouzdano imao dobru prođu kao američki proizvod.“
Kina je u ovom slučaju višestruki dobitnik. Dobila je besplatnu tehnologiju i izbegla konkurenciju na svetskom tržištu sa renomiranom korporacijom kao što je „Dženeral elektrik,“ kaže Prestovic.
On podseća da za svaku milijardu dolara trgovinskog deficita, zemlja gubi oko 10.000 novih radnih mesta. Trgovinski debalans SAD bi do kraja godine mogao da iznosi 650.000 milijardi dolara. To znači 6,5 miliona radnih mesta manje u vreme kada je nezaposlenost glavna boljka privrede, zaključio je Prestovic.