Klovnovi su zabavljači koji su vekovima prisutni u mnogim kulturama. U cirkusu, na pozornici ili rođendanskim zabavama, klovnovi zasmejavaju i stare i mlade. Ali šta se krije iza šarenih perika, velikih cipela i crvenog nosa?
Osnovni koncept klovnovskih tačaka isti je danas kao i u drevna vremena.
“Klovnovi obično ne pričaju mnogo viceva. Oni sami su šala”, kaže Elena Dej, rediteljka i koproducentkinja multimedijalne predstave nazvane “On the Nose” – u kojoj klovnovi Mark Džester i Sabrina Mendel glume profesora i njegovu nespretnu asistentkinju.
Njihova predstava sadrži i segmente iz dokumentarnog filma o klovnovima.
“Kada vidite klovnove koji su tu intervjuisani, gde govore veoma ozbiljno, dobro možda ne uvek ozbiljno, ali govore o klovnovskom zanimanju, o njegovoj intelektualnoj strani…”, kaže klovn Mark Džester.
Džester i Mendel, vlasnici pozorišne kompanije Hepnstens (Happenstance Theatre), su muž i žena u stvarnom životu. Mendel kaže da se njihova dva sveta često prepliću.
“To se stalno dešava, ponekad skinemo šminku, nešto drugo radimo a i dalje smo klovnovi. Meni je to divno”.
Klovn i glumac Metju Poli ističe da je šminka važan deo klovnovskog identiteta. Za njega, boja na licu nije maska, već – lupa.
“Bela šminka je u velikoj meri kao da uperite mali reflektor u lice. Stavljam belu oko usta tako da bi pokreti usta i izrazi mogli lako da se vide iz daljine. Ali nikada ne bih nacrtao osmeh ili tužnu grimasu ili bilo koji određeni izraz jer bih onda bio ograničen.”
Interakcija sa publikom čini klovnovski posao tako jedinstvenim izvođačkim iskustvom, kaže Elena Dej. Ona dodaje da je u pitanju ozbiljna profesija, za koju su potrebni obuka i školovanje.
“Mnogi od vrhunskih univerziteta sada imaju predavanja iz klovnovskog posla, posebno za pozorišne klovnove”.
Elena Dej primećuje da današnji klovnovi možda ne liče uvek na zabavljače iz prošlosti, ali da nastavljaju jednu veliku tradiciju.
“Klovn ne mora da ima belu šminku na licu, šašavu periku, možda čak ne nosi ni crveni nos, a opet svi ostali kvaliteti klovnovskog zanimanja su prisutni”.
Mark Džester kaže da su među tim kvalitetima – sposobnost da se uspostavi kontakt sa publikom putem izraza lica, veština pokreta – i naravno, smisao za humor.
“Pantomima je postala značajan element klovnovskog posla zbog jezičke barijere. Udarac u zadnji deo pantalona je smešan na svakom jeziku, pod uslovom da su u pitanju nečije tuđe pantalone”.
Osnovni koncept klovnovskih tačaka isti je danas kao i u drevna vremena.
“Klovnovi obično ne pričaju mnogo viceva. Oni sami su šala”, kaže Elena Dej, rediteljka i koproducentkinja multimedijalne predstave nazvane “On the Nose” – u kojoj klovnovi Mark Džester i Sabrina Mendel glume profesora i njegovu nespretnu asistentkinju.
Njihova predstava sadrži i segmente iz dokumentarnog filma o klovnovima.
“Kada vidite klovnove koji su tu intervjuisani, gde govore veoma ozbiljno, dobro možda ne uvek ozbiljno, ali govore o klovnovskom zanimanju, o njegovoj intelektualnoj strani…”, kaže klovn Mark Džester.
Džester i Mendel, vlasnici pozorišne kompanije Hepnstens (Happenstance Theatre), su muž i žena u stvarnom životu. Mendel kaže da se njihova dva sveta često prepliću.
“To se stalno dešava, ponekad skinemo šminku, nešto drugo radimo a i dalje smo klovnovi. Meni je to divno”.
Klovn i glumac Metju Poli ističe da je šminka važan deo klovnovskog identiteta. Za njega, boja na licu nije maska, već – lupa.
“Bela šminka je u velikoj meri kao da uperite mali reflektor u lice. Stavljam belu oko usta tako da bi pokreti usta i izrazi mogli lako da se vide iz daljine. Ali nikada ne bih nacrtao osmeh ili tužnu grimasu ili bilo koji određeni izraz jer bih onda bio ograničen.”
Interakcija sa publikom čini klovnovski posao tako jedinstvenim izvođačkim iskustvom, kaže Elena Dej. Ona dodaje da je u pitanju ozbiljna profesija, za koju su potrebni obuka i školovanje.
“Mnogi od vrhunskih univerziteta sada imaju predavanja iz klovnovskog posla, posebno za pozorišne klovnove”.
Elena Dej primećuje da današnji klovnovi možda ne liče uvek na zabavljače iz prošlosti, ali da nastavljaju jednu veliku tradiciju.
“Klovn ne mora da ima belu šminku na licu, šašavu periku, možda čak ne nosi ni crveni nos, a opet svi ostali kvaliteti klovnovskog zanimanja su prisutni”.
Mark Džester kaže da su među tim kvalitetima – sposobnost da se uspostavi kontakt sa publikom putem izraza lica, veština pokreta – i naravno, smisao za humor.
“Pantomima je postala značajan element klovnovskog posla zbog jezičke barijere. Udarac u zadnji deo pantalona je smešan na svakom jeziku, pod uslovom da su u pitanju nečije tuđe pantalone”.
