Linkovi

Da li će mamuti ponovo hodati Zemljom?

  • Rozen Skirbl

Šta je nauka iza tzv. de-izumiranja i da li mu je mesto na našoj planeti?

Jedan međunarodni tim naučnika sastavio je kompletan genom mamuta. To otkriće, rezultat rada švedskog Priordnjačkog muzeja iz Stokholma, otvara vrata za ponovno stvaranje tog ogromnog biljojeda, koji je poslednji put hodao Zemljom pre 4 hiljade godina.

Bet Šapiro pretražuje iskopine u Jukonu u Kanadi, u nadi da će naići na drevne kosti - "Ovo je tako kul. Upravo smo pronašli jedan, dva, tri, četiri dela mamutovog kostura. Sad čujem vodu što znači da je probušena još jedna rupa”.

Šapiro, vanredna profesorka ekologije na Univerzitetu Kalifornije u svojoj knjizi “Kako klonirati mamuta” zamišlja kako bi bilo vratiti u život davnog pretka slonova. Ipak, de-izumiranje je komplikovan proces. Za razliku od ovce Doli, koja je klonirana sredinom 1990-ih godina, mamuti nisu kandidati za takav pristup.

“Ne postoje žive ćelije tako da ne možemo da kloniramo izumrle vrste”, objašnjava Šapiro.

Međutim, genomika nudi drugačiji put. Šapiro kaže da bi identifikacijom gena koji su različiti kod mamuta i njihovog najbližeg živog rođaka, azijskih slonova, naučnici postavili temelje za genetičku modifikaciju.

“U biti, tehnologija za modifikovanje genoma zamenjuje delove genoma slona sa verzijom gena koje su imali mamuti, a koji su ključni da mamut izgleda i ponaša se kao mamut”.

Ali zbog čega to raditi, pita Ros Mekfi, kustos izložbe o sisarima u američkom Prirodnjačkom muzeju u Njujorku.

“Ako životinje nemaju dalju ekološku ulogu jer su izumrle pre nekoliko stotina, čak hiljada godina, šta onda znači vratiti ih u život i postaviti u okruženje sa kojim oni više nemaju nikakve veze?”, pita se Mekfi.

Šapiro na to kaže da de-izumiranje može da igra ulogu – ne u vraćanju prošlosti, već da bi se zaštitile današnje ugrožene vrste.

“Ako možemo da napravimo životinju mogli bismo, njenim povratkom ili povratkom osobina izumrlih vrsta da nekako spasimo žive vrste ili da osnažimo postojeći ekosistem”, kaže Šapiro.

Mekfi nije ubeđen u tu tvrdnju.

“Mislim da jedino možemo da napredujemo ako razgovaramo o tome i obavestimo ljude o problemima te da se nadamo da će se vremenom pojaviti politička i ekonomska rešenja.”

Bet Šapiro je otvorena za razgovor, pogotovo pre nego što dođe do de-izumiranja vrste, što se, kako kaže – uzimajući u obzir tehničke, etičke i ekološke prepreke – neće skoro dogoditi.

XS
SM
MD
LG