Linkovi

Uoči posete Hilari Klinton Balkanu

  • Kejda Kostreći

Sekretarka Klinton će tokom balkanske turneje posetiti Sarajevo, Beograd i Prištinu

Sekretarka Klinton će tokom balkanske turneje posetiti Sarajevo, Beograd i Prištinu

Državna sekretarka Hilari Klinton dolazi na Balkan, prvi put otkako je preuzela dužnost. Zahvaljujući brojnim spoljnopolitičkim izazovima sa kojima je suočena Obamina administracija, Balkan se našao u drugom planu. Državna sekretarka će naglasiti predanost Sjedinjenih Država evroatlantskim težnjama regiona, razgovarati o problemima koji tinjaju u Bosni i Hercegovini i apelovati da se nađe rešenje teških problema između Srbije i Kosova. Ona će razgovarati sa liderima tih država, ali i sa predstavnicima civilnog sektora i građanskih organizacija.

„Radujem se posetama i Beogradu i Prištini.“

Do posete dolazi u trenutku kada se očekuje početak razgovora Kosova i Srbije da bi se pronašla rešenja za pitanja koja, kako kaže Hilari Klinton, nije jednostavno rešiti. Srbija još nije priznala nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008.

„Evropska unija i Sjedinjene Države su spremne da pomognu i olakšaju situaciju, da podrže i privole strane da se međusobno dogovore. Ali na posletku, to zavisi od lidera i naroda koji će morati da pronađu rešenja za svoju budućnost.“

Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO-u, a sada viši saradnik Visoke škole za međunarodne studije Univerziteta „Džons Hopkins“, kaže da poseta verovatno neće doneti neke neposredne rezultate.

„Nadam se međutim da ćete videti rešenost Sjedinjenih Država, Evrope, lidera Kosova i Srbije, da zajedno rade na dugoročnim rešenjima, da rade na poboljšanju ekonomije, da bi ljudima bilo bolje, da rade na evropskim integracijama, da rešavaju praktične probleme.“

Bivši ambasador SAD u NATO Kurt Volker

Bivši ambasador SAD u NATO Kurt Volker

Ambasador Volker izražava nadu da će poseta državne sekretarke uliti novu energiju u napore da se ceo balkanski region priključi glavnom toku.

Ambasador Frenk Vizner, američki diplomata, saglasan je da je poseta važna. Vizner je bio američki predstavnik na međunarodnim pregovorima Beograda i Prištine 2007. On kaže da bi Hilari Klinton trebalo da zatraži od kosovskih političkih partija da nastupe ujedinjeno prema Srbiji, naročito u svetlu nedavne ostavke predsednika Fatmira Sejdiua i verovatnih izbora početkom iduće godine.

„Drugo kritično važno pitanje za državnu sekretarku na koje treba da se usredsredi, jeste nastavljanje priznavanja Kosova. Sedamdeset država je priznalo Kosovo, ali treba da im se pridruže i druge da bi se u svetu učvrstila legitimnost.“

Kada je u julu Međunarodni sud pravde objavio mišljenje da kosovsko jednostrano proglašenje nezavisnosti pre dve godine nije protivzakonito, Srbija je saopštila da će izneti slučaj pred Ujedinjene nacije. Beograd je međutim u poslednjem trenutku pristao da odustane od osporavanja nezavisnosti, čime je otvoren put za rezoluciju kojim se dve strane pozivaju na dijalog. Državni sekretarijat je saopštio da će to biti razgovori jednakih o praktičnim pitanjima i da će u njima aktivno učestvovati i Sjedinjene Države. Ambasador Volker kaže da jesrpska vlada proteklih nekoliko godina bila veoma konstruktivna.

„Rekao bih da je takođe važno nastaviti odnose sa Srbijom i angažovati je dvostruko, kroz program NATO-a Partnerstvo za mir i angažovanjem Evropske unije i Srbije.“

Ambasador Vizner priznaje da Srbija možda dugo neće hteti da prizna Kosovo. Ali je uveren da bi Priština i Beograd trebalo u međuvremenu da izlaze jedno drugom u susret, u pogledu pitanja od obostranog interesa, što bi doprinelo smirivanju situacije na Zapadnom Balkanu.

To bi trebalo da bude cilj dve strane kada se zaista sastanu. Američka strana bi trebalo da usredsredi pažnju na podsticanje Kosova i Srbije da se približe i trebalo bi da bude u središtu pomoći kojoj bi trebalo da teži Evropska unija kada nastavi razgovore o učlanjenju dve države u Evropsjku uniju.“

Stiven Majer, profesor nacionalnih bezbednosnih studija i političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu u Vašingtonu, kaže da bi Hilari Klinton mogla da ponudi i američke diplomatske usluge i službenike za razgovore.

Profesor nacionalnih bezbednosnih studija Stiven Majer

Profesor nacionalnih bezbednosnih studija Stiven Majer

„Ipak, nisam optimista i nisam uveren da će razgovori da krenu vrlo brzo ili da će ići tačno prema onome što bi Sjedinjene Države želele da vide.“

Državna sekretarka će posetiti i Bosnu i Hercegovinu, gde je po svemu sudeći posle izbora 3. ovog meseca, tročlano Predsedništvo ostalo u ćorsokaku u pogledu budućnosti zemlje – uz dva lidera nacionalno podeljene države koji propovedaju jedinstvo i trećeg koji je za razdvajanje.

Treba nam novi podsticaj za napredak u Bosni. Potrebno je da organizacije građanskog društva rade na interetničkoj osnovi i pokušaju da povežu društvo. Treba nam novi fokus na državne institucije koje su slabe. Nadajmo se da njena poseta zajedno sa Evropskom unijom može ponovo da podstakne ovu vrstu interesovanja u regionu“, smatra Volker.

Ali profesor Majer je skeptičan. On podseća da je američki stav 15 godina bio podsticanje kompromisa, ali da stvarnost u bosanskohercegovačkoj situaciji to otežava.

„Sjedinjene Države su vrlo čvrsto na poziciji da Bosna i Herecgovina mora da ostane zajedno kao unitarna država. Ona uzgred rečeno nikada nije bila unitarna država, ali mora da postane unitarna, centralizovana država i iskreno rečeno to jednostavno neće da se dogodi.“

Državna sekretarka Hilari Klinton u ponedeljak kreće na turneju, koja počinje u Bosni i Hercegovini, a nastavlja se u Srbiji i na Kosovu. Ona potom odlazi u Brisel, gde će učestvovati na ministarskom sastanku NATO-a i sastati se sa navišim zvaničnicima Evropske unije.

XS
SM
MD
LG