Sto godina od smrti Klare Barton

Dok se pre stotinu godina, na Atlantskom okeanu odvijala bitka za spasavanje putnika sa Titanika, u blizini Vašingtona se gasio život, Klare Barton, koja je po ugledu na Crveni krst u Evropi, osnovala ogranak te organizacije u Americi. Sa službenicom Nacionalne službe za parkove, Vanesom Smajli, razgovarali smo o životu i radu Klare Barton.

Vanesa Smajli ukazuje da Klara Barton nije rođena u zgradi koja je danas muzej, i svake godine privlači hiljade posetilica željnih da se bolje upoznaju sa njenim životom i radom.

„Rođena je 1821. u Severnom Oksfordu, u Masačusetsu, na Božić, kao najmlađe od petoro dece. Kada je bila mala, jedan od braće joj se razboleo i ona ga je lečila sve dok nije ozdravio. Kasnije je postala učiteljica i time se dugo bavila. U jednom trenutku se našla u Vašingtonu i zaposlila se u odseku za prijavu prava za patente gde je radila mnogo godina, sve do početka građanskog rata.“

Vanesa Smajli ukazuje da je tada Klara Barton shvatila da je potrebnija vojnicima na ratištu, i od tada je život posvetila brizi za borce. Septembra 1862. otišla je da se stara o vojnicima tokom bitke u Antitamu. Priča se da su svi bolničari pobegli sa ratišta kada je bitka postala opasna, jedino je Klara Barton ostala i posle toga je dobila nadimak – anđeo sa ratišta.

“Kasnije se starala o vojnicima u bici kod Frederiksburga, i odigrala je izuzetno važnu ulogu u osnivanju nacionalnog groblja u Andersonvilu, u Džordžiji, gde se nalazio zatvor za vojnike konfederacije. Na kraju rata nije postajala evidencija gde su vojnici sahranjeni, ko je preminuo, ko preživeo, i odakle su potekli. U saradnji sa bivšim stražarom, uspela je da utvdi sve te podatke.”

Klara Barton je preuzimala sve više obaveza i između ostalog je osnovala kancelariju za traganje za vojnicima kojima se izgubio trag. U jednom trenutku, kaže Vanesa Smajli, bila je toliko iscrpljena da joj je lekar preporučio da ode na odmor u Evropu :

“U Evropi se priključila Međunarodnom Crvenom Krstu, i počela da pomaže toj organizaciji. Veoma joj se dopala ideja da pomaže drugima, i to ne samo u ratu već i u miru, u vreme prirodnih katastrofa. Tako je 1881. godine u Americi osnovala Crveni krst. Jedna od prirodnih katastrofa, koja je doprinela afirmaciji Crvenog krsta u Americi, u čijim akcijama je učestvovala Klara Barton, bila je poplava u Džonstaunu, u Pensilvaniji, 1889. godine. U poplavi je stradalo vise od dve hiljade stanovnika, dok su hiljade zgrada uništene. Klara Barton je zatim pomagala i u saniranju posledica uragana na Morskom ostrvu u Južnoj Karolini.”

1897. Klara Barton se uselila u zgradu koja je kasnije pretvorena u muzej, i nastavila je da pomaže drugima čak i pošto se penzionisala. U zimu 1911. dobila je težak oblik zapaljenja pluća, i preminula u aprilu sledeće godine, u devedeset i prvoj godini života.