Linkovi

Prebl: Bez većih promena u spoljnoj politici

  • Branko Mikašinović

Prebl: Kongres može znatno da oteža rad predsedniku, posebno u domenu unutrašnje politike

Prebl: Kongres može znatno da oteža rad predsedniku, posebno u domenu unutrašnje politike

“Ne verujem da će posle kongresnih izbora doći do značajnijih promena u spoljnoj politici Sjedinjenih Država u odnosu na ključna medjunarodna pitanja,” kaže u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem direktor za spoljnopolitičke studije u vašingtoskom institutu Kejto, Kristofer Prebl.

Prebl: “Očekivalo se da će republikanci pokazati dobre rezultate, što je inače tradicija na kongresnim izborima - da opoziciona stranka bude uspešna, tako da će sada republikanci imati većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu. To znači da će vlada biti podeljena. U pogledu nekih ključnjih spoljnopolitičkih pitanja, ne verujem da će doći do značajnijih promena. Izražava se bojazan da bi uspeh republikanaca mogao da dovede u pitanje ratifikaciju novog sporazuma START sa Rusijom, o smanjenju nuklearnog naoružanja, mada je to prioritetno pitanje za predsednika i on bi mogao da nastoji da ga privede kraju pre isteka mandata aktuelnih kongresmena. Rat u Avganistanu je svakako veoma važan izazov. Predstavnički dom odobrava sredstva za taj rat i to postaje sve kontroverznije pitanje, u svetlu rastućeg protivljenja ratu. To je više slučaj medju demokratama nego medju republikancima, mada konzervativni republikacni izražavaju zabrinutost zbog troškova rata, koji košta oko 100 milijardi dolara godišnje, ali i zbog rastuće opasnosti od terorizma. U pogledu unutrašnje politike, predsedniku će biti teže da progura neke od svojih programa zbog preuzimanja Predstavničkog doma od strane republikanaca.“

Glas Amerike: Koja konkretna spoljnopolitička pitanja su predmet najvećih neslaganja dve političke stranke?

Prebl: „Imate dve oblasti u kojima se odražavaju ključne ideološke razlike izmedju republikanaca i demokrata u odnosu na spoljnu politiku. Demokrate veruju u multilateralne institucije, pregovore i sporazume, dok su republikanci nešto više skeptični u tom pogledu. U pogledu Avganistana i uopšte američke spoljne politike u kontekstu vojnih aktivnosti, postoje značajna neslaganja u samim strankama, pošto se neki kongresmeni i senatori protive ratu u Avganistanu, a neki ga podržavaju. To znači da bi predsednik posle kongresnih izbora mogao da ima koristi od takve situacije, odnosno i od republikanaca i od demokrata, pošto su obe stranke podeljene u pogledu vojne angažovanosti SAD u Avganistanu.“

Glas Amerike: Šta rezultat kongresnih izbora znači za preostale dve godine mandata predsednika Obame?

Prebl: „Kongres može znatno da oteža rad predsedniku, posebno u domenu unutrašnje politike. Bela kuća još uvek zadržava velika ovlašćenja u oblasti spoljne politike, ali na unutrašnjem planu biće veoma teško za predsednika da izdvoji nova sredstva za svoje programe, uključujući i moguće nove stimulativne pakete, koji bi mogli da budu od presudne važnosti za oporavak privrede i otvaranje novih radnih mesta. To će biti jedan od glavnih izazova predsednika Obame u naredne dve godine.“

XS
SM
MD
LG