Kina je izvela prvo ručno spajanje letelice i svemirskog modula. Troje astronauta na letelici Šenžu-9, danas su uspešno pristala uz modul Tjangong-1 bez korišćenja automatskog sistema. U kineskoj posadi je i prva kineska žena-astronaut Liu Jang.
Letelica Šenžu-9 je lansirana 16. juna i posle dva dana je - na kraju uspešne automatske procedure - pristala uz svemirski modul. Nadležni kažu da će se složenije ručno pristajanje koristiti pri izgradnji veće svemirske stanice, koju Kina namerava da završi do 2020.
Tjangong-1 je eksperimentalni modul koji će ostati u orbiti do 2013. Pre Kine, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su uspešno izveli ručno pristajanje 1960-ih. To je postupak koji zahteva ogromnu preciznost, jer su u pitanju dva objekta u istoj orbiti koja kruže oko Zemlje brzinom od nekoliko hiljada kilometara na sat.
Kineska desetodnevna svemirska misija treba da se završi za dva dana.
Letelica Šenžu-9 je lansirana 16. juna i posle dva dana je - na kraju uspešne automatske procedure - pristala uz svemirski modul. Nadležni kažu da će se složenije ručno pristajanje koristiti pri izgradnji veće svemirske stanice, koju Kina namerava da završi do 2020.
Tjangong-1 je eksperimentalni modul koji će ostati u orbiti do 2013. Pre Kine, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su uspešno izveli ručno pristajanje 1960-ih. To je postupak koji zahteva ogromnu preciznost, jer su u pitanju dva objekta u istoj orbiti koja kruže oko Zemlje brzinom od nekoliko hiljada kilometara na sat.
Kineska desetodnevna svemirska misija treba da se završi za dva dana.