Linkovi

Kineska moć u monetarnim rezervama

  • Mil Arsega

Kineska moć u monetarnim rezervama

Kineska moć u monetarnim rezervama

U proteklih deset godina zabeležene su ogromne promene na globalnom ekonomskom planu. Najvrtoglavije promene dogodile su se u Kini, koja je 1. jula obeležila 90. godišnjicu osnivanja vladajuće Komunističke partije. Sa moneteranim rezervama od oko tri hiljade milijardi dolara, Kina je postala najveći zajmodavac u svetu, premašivši čak i zajmove Svetske banke zemljama u razvoju.

Ako bi globalna ekonomija mogla da se posmatra kao igra Monopol, Kina bi posedovala najveću količinu gotovine. Sjedinjene Države bi posedovala četvrtinu svetskog bruto proizvoda kao i većinu imovine u svetu, ali pošto za svaki potrošeni dolar, pozajmljuju 40 centi, veliki deo prihoda odlazi na otplatu kamata i duga - uglavnom Kini.

"Kina je očigledno postala najvažniji kreditor Sjedinjenih Država. To Kini omogućuje da vrši prilično važan pritisak u bilateralnim razgovorima i to se vidi u kontekstu bilateralnih odnosa", kaže Domeniko Lombardi, ekspert za međunarodne valute u Institutu Brukings u Vašingtonu.

To je veoma veliki uspeh za zemlju u kojoj je pre samo 30 godina, 90 odsto stanovništva živelo u siromaštvu. Bivši direktor odseka za Kinu u Svetskoj banci Jukon Huang, sada je analitičar u Karnegijevoj fondaciji u Vašingtonu.

"To je sada druga najveća ekonomija u svetu, najveći izvoznik na svetu i, kako mnogi predviđaju, za 10 do 15 godina biće najveća ekonomija u svetu", ističe Huang.

Kina ostvaruje godišnju privrednu ekspanziju po stopi od oko osam odsto, što je bez presedana u svetu. Kina je postala ekonomska supersila. Lombardi tvrdi da bi globalna ekonomija bila u mnogo lošijem stanju bez kontinuiranog rasta kineske privrede.

"Kineski ekonomski rast je zaista doprineo rastu svetske ekonomije u celini.“

Svestan da bi ekonomska kriza u Evropi, mogla da destabilizuje izvozno orijentisanu privredu Kine, Peking je od nedavno počeo da koristi svoju novostečenu moć ulažući u prezaduženu Grčku.

Međutim, kineska monetarna politika podvrgnuta je oštroj kritici. Neki analitičari smatraju da Kina veštački održava vrednost svoje valute kako bi kineska roba bila jeftinija na svetskim tržištima. Uprkos obećanjima o sprovođenju monetarne reforme tokom prošle godine, vrednost juana je porasla za svega pet odsto. Sjedinjene Države smatraju da je niska vrednost juana dovela do ogromnog trgovinskog deficita sa Kinom i da su hiljade radnih mesta u američkoj industriji zatvorene zbog toga.

Ipak, saradnik Karnegijeve fondacije Jukon Huang kaže da bi jači juan eliminisao tržište jeftine robe, što bi nateralo Kinu da, kao i Japan, počne da se takmiči sa SAD u proizvodnji skupe visoko-tehnološke robe.

"Zato mislim da bi veća vrednost juana stvorila još veće trgovinske sukobe sa Sjedinjenim Državama. To bi pogoršalo uslove za potrošače. Ko bi profitirao od povećanja vrednosti kineske valute", pita se Huang.

Međutim, niska vrednost juana je i razlog što je druga po veličini ekonomija na svetu istovremeno i jedna od najsiromašnijih. Prosečni godišnjih dohodak po glavi stanovnika iznosi oko 4,000 dolara, dok raste jaz u prihodima, kao i stopa inflacije. Ekonomisti kažu da bi to moglo da stvori dodatne nevolje.

"Sadašnji model je neodrživ", smatra Lombardi.

Kineska centralna banka je saopštila da bi trebalo sprovesti nove reformske mere za rešavanje tog problema. Banka takođe nastoji da diverzifikuje monetarne rezerve kako bi osposobila juan da postane alternativa evru i dolaru.

Jedinstveni položaj zemlje, ogleda se i u priznanju Kine da njen dalji razvoj zavisi od zdravlja globalne ekonomije, u kojoj bi svi mogli da kupuju robu koju ona proizvodi.

XS
SM
MD
LG