Linkovi

Ši Đinping u poseti EU

  • Henri Ridžvel

Kineski predsednik, Ši Đinping i predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo u Briselu, 31. mart 2014.

Kineski predsednik, Ši Đinping i predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo u Briselu, 31. mart 2014.

Tokom prve posete najvišeg kineskog zvaničnika EU u poslednjih 40 godina, predsednik Ši Đinping ostao neutralan po pitanju Ukrajine te odbio da stane uz Rusiju zbog komplikovanih odnosa sa Vašingtonom.

Kineski predsednik Ši Đinping privodi kraju jednonedeljnu posetu Evropi, usmerenu ka jačanju ekonomskih veza sa najvećim kineskim trgovinskim partnerom. Međutim, neki analitičari ukazuju na dugotrajno problematično stanje ljudskih prava u Kini, što predstavlja smetnju dobrim odnosima. Evropske zemlje, s druge strane, žele da pridobiju podršku Pekinga u sporu sa Moskvom, posle ruske aneksije Krima.

Panda-diplomatija je klasičan način na koji Kina podstiče dobre odnose. Nekoliko pandi stigle su u belgijski zoološki vrt pred Djinpingovu posetu – što je prva poseta jednog kineskog predsednika u četiri decenije odnosa Pekinga i Evropske unije.

Glavna tema bili su trgovinski odnosi. Iako po završetku jučerašnjeg samita nije bilo nikakvog saopštenja, obe strane žele da prodube ekonomske veze, tvrdi Džonatan Fenbi, bivši glavni urednik lista South China Morning Post i autor knjige „Da li će Kina dominirati u 21. veku?“

"Kina već neko vreme želi da ojača odnose sa Evropskom unijom kako bi se stvorila protivteža Sjedinjenim Državama", kaže Fenbi.

Predsednik Ši nastojao je da nagovori evropske lidere da razmotre potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom. Međutim, evropska strana je zabrinuta što se kineske kompanije ne pridržavaju međunarodnih trgovinskih propisa.

Prošlogodišnji spor oko cene solarnih ploča kineske proizvodnje nagnao je Evropsku uniju da uvede carinske tarife, dok je Kina odgovorila restrikcijama na uvoz evropskog vina.

Ta trvenja su dovela do podele među Evropljanima, kaže Džonatan Fenbi.

"Kina u načelu više voli bilateralne veze od nekakvih širih odnosa koje bi mogle da ugroze njenu slobodu akcije. S druge strane, medju članicama Evropske unije vladaju dugotrajne podele u vezi sa tim da li odnos sa Kinom treba da se svodi isključivo na trgovinske veze, ili u njega treba da budu uključena politička pitanja, pitanja ljudskih prava."

Tokom posete kineskog predsednika aktivisti su insistirali na ljudskim pravima, optužujući Peking za grubo kršenje prava Tibetanaca i ujgurske manjine u Kini.

"Želimo da predsednik Ši Đinpig odmah započne dijalog sa njegovom svetošću Dalaj Lamom i odmah oslobodi političke zatvorenike", poručuje tibetanski imigrant, Tenzin Nagjal.

Nedavna ruska aneksija Krima znatno je pogoršala odnose Rusije i Evropske unije. Kina se, međutim, uzdržala od glasanja za rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine.

U petak, na konferenciji za novinare u Berlinu, kineski predsednik nije ni osudio ni podržao rusku akciju.

"Kineska vlada prihvata osnovno načelo međunarodnih odnosa – nemešanja u unutrašnja pitanja jedne suverene zemlje i prihvatanje suvereniteta i integriteta svih zemalja", rekao je kineski predsednik.

Zbacivanje bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, posle čega je usledilo otcepljenje Krima, dovelo je Kinu u težak položaj, smatra Džonatan Fenbi.

"Od Kine se očigledno ne može očekivati da gaji simpatije prema novom režimu u Kijevu, koji je proizvod pobune i demonstracija protiv autoritarnog režima.“

Fenbi dodaje da Kina takođe izbegava da stane uz Rusiju, kako ne bi provocirala Vašington da izvrši još jače vojno rebalansiranje ka Aziji.
XS
SM
MD
LG