Uprkos impresivnom ekonomskom napretku ostvarenom u protekloj deceniji, Kina se suočava sa krupnim teškoćama u razvoju ruralnih područja, kao i sa demografskim i problemima ekološke degradacije. Prilog o problemima kineskog unutrašnjeg razvoja pripremila je koleginica, Jela Defrančeski.
Neki ekonomisti kažu da je Kina sastavljena od nekoliko raznih ekonomija i da se stiče utisak da se ne radi o jednoj nego o više zemalja.
„Ako putujete u priobalne gradove naićićete na modernu, industrijalizovanu ekonomiju. Infrastruktura je najbolja na svetu. Moj mobilni telefon bolje radi u Pekingu nego u Njujorku,“ kaže bivši sekretar za finansije Tim Adams.
Medjutim, unutrašnjost Kine je, prema Adamsu, sasvim drugačija:
„Tamo stotine miliona ljudi zarađuje manje od dva dolara dnevno. Kina se zato ne može uvrstiti u klasične kategorije savremenog i modernog nasuprot starom i zaostalom. Međutim, nije lako prevazići postojeću neuravnoteženost zemlje.“
Jedan od ključnih problema je ogroman pritisak seoskog stanovništva na gradove, ukazuje Adams:
„Dnevno oko milion i po ljudi migrira iz sela u gradove. Možete da zamislite kolike su potrebe u energiji i o kakvim razmerama zagađivanja je reč kao posledica kineskog ubrzanog napretka.“
Kina planira izgradnju novih urbanih centara sa 10 do 20 miliona stanovnika. Ali, jedan od težih problema je nestašica vode. Klajd Prestovic je predsednik vašingtonskog Instituta za ekonomsku strategiju:
„Naći čistu pijaću vodu je ozbiljan problem u Kini. Poznato je da se pustinja Gobi godišnje napreduje dodatnih osam kilometara. Pitanje je samo vremena kada će i Peking biti opkoljen pustinjom. A, već sada je samo 20 odsto kineske teritorije pogodno za poljoprivredu.“
Zadaci Kine su neuporedivo veći od drugih zemalja sa ekspanzivnim privredama, ističe Tim Adams.
„Organizovati milijardu i po ljudi u ovoj masovnoj seobi iz ruralnih u gradska područja, predstavlja jedan od najvećih poduhvata savremenog doba. Način na koji Kina bude to činila mogao bi da se odrazi na sve nas.“
Ubrzani razvoj doprineo je da Kina bude najveći zagađivač u svetu, upozorava Klajd Prestovic.
„Ljudi koji putuju u Kinu često se probude ujutro, misleći da je vreme da krenu na posao, ali kad pogledaju kroz prozor vide mrak, jer je vazduh toliko zagadjen.“
Kina takođe trpi fundamentalne demografske promene, dodaje Prestovic:
„Zbog politike koja je dugo dozvoljavala bračnim parovima samo jedno dete kinesko stanovništvo će u narednih pet godina početi naglo da stari. Kina će postati društvo bez podmlatka sa gotovo nesavladivim izdacima za socijalnu zaštitu ostarelog stanovništva.“
Za Prestovica i Adamsa glavno pitanje je stoga - da li će Kina na vreme da se obogati da bi mogla uspešno da rešava svoje ozbiljne probleme?