Bivši predsednik Liberije Čarls Tejlor proglašen je krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tokom suđenja, specijalni sud za Sijera Leone u Hagu čuo je iskaze 94 svedoka optužbe, i 21 svedoka odbrane, među kojima je bio i sam Tejlor.
Specijalni sud za Sijera Leone zaključio je da je Čarls Tejlor pomagao i naoružavao pobunjenike u građanskom ratu u Sijera Leoneu i time doprineo ozbiljnom kršenju ljudskih prava. Predsedavajući sudija Ričard Lusik izjavio je da je sud jednoglasno proglasio Tejlora krivim po svih 11 tačaka otpužnice.
"Prva tačka optužnice – terorizam, kršenje trećeg člana Ženevske konvencije i dodatnog protokola dva. Druga tačka optužnice – ubistvo…”
Tejlor je takođe proglašen krivim zbog doprinosa silovanjima, seksualnom ropstvu, regrutovanju dece vojnika, trgovini belim robljem i drugim zločinima. On je prvi šef države koga je osudio jedan međunarodni sud od Nirnberškog procesa 1946. i presude Karlu Denicu, koji je na kratko vladao nacističkom Nemačkom posle Hitlerove smrti.
"Današnja istorijska presuda potvrđuje novu realnost da šefovi država ne mogu da se kriju iza svojih položaja, da će polagati račune za ratne zločine i druge međunarodne zločine. Ova presuda afirmiše ideju da liderska uloga ne nosi sa sobom samo moć i autoritet, već i odgovornost”, kazala je glavni tužilac Brenda Holis.
Tejloru će kazna biti izrečena 30. maja. On je odbacio krivicu za zločine i ima pravo da uloži žalbu na presudu.
"Istorija međunarodnih krivičnih sudova, a posebno ovog suda, nagoveštava da je današnji ishod, na izvesnom nivou bio neizbežan. Od samog početka smo govorili da ovo suđenje diktiraju određeni politički imperativi, i ni danas ne odustajemo od tog gledišta”, kazala je njegov advokat Kortni Grifits.
Tužilaštvo navodi da je Tejlor bio organizator građanskog rata u Sijera Leoneu, gde je naoružavao pobunjenike Revolucionarnog ujedinjenog fronta u zamenu za “krvave dijamante” iz rudnika u istočnom delu Sijera Leonea.
Tejlor je uhapšen i izručen sudu 2006., tri godine posle podizanja optužnice i njegove ostavke na mesto predsednika. Suđenje, koje je počelo 2007. u Fritaunu, premešteno je u Hag, zbog strahovanja u pogledu regionalne bezbednosne situacije.