Linkovi

Kapčan: Povoljnija situacija za EU

  • Jela Defrančeski

"Nemačka kancelarka Angela Merkel je konačno shvatila da Nemačka mora da preuzme vođstvo u ovoj krizi."

"Nemačka kancelarka Angela Merkel je konačno shvatila da Nemačka mora da preuzme vođstvo u ovoj krizi."

Donosimo drugi deo razgovora sa Čarlsom Kapčanom, saradnikom uticajnog Saveta za spoljnopolitičke odnose, o budućnosti Evropske unije. Kapčan kaže da glavno pitanje evropskog bloka nije njeno dalje proširenje, već puki opstanak.

Da li će evrozona preživeti? Da li će Grčka ostati članica evrozone? Da li zbog finansijske krize dolazi do većeg evropskog okretanja zaštiti nacionalnih interesa i suvereniteta zemalja ponaosob, odnosno slabljenja ostvarenog zamaha i vitalnosti unije kao kolektivne organizacije? To su goruća pitanja sa kojima se Evropljani suočavaju i koja dovode u pitanje dalji opstanak EU.“

Međutim, Kapčan kaže da nije pesimista.

„Razlog tome je nekoliko stvari koje su podstakle povoljniji trend od dosadašnjeg. Stvari su tokom skoro cele prošle godine bile na nizbrdici, da bi u novembru stigle do samog dna. Međutim situacija se sada popravlja. Prvo, nemačka kancelarka Angela Merkel je konačno shvatila da Nemačka mora da preuzme vođstvo u ovoj krizi. Merkel sada sve češće upozorava da je reč o najvećoj krizi posle Drugog svetskog rata u Evropi. Drugo, evropske banke su počele da odobravaju zajmove po povoljnim kamatama, čime se poboljšala likvidnost u finansijskim tokovima. Treće, usvojen je evropski fiskalni pakt kojim se predviđa uspostavljanje nadnacionalnih finansijskih institucija Evropske unije.“

Nedavno imenovanje novog italijanskog premijera Marija Montija je takođe povoljna vest, dodaje Kapčan. Monti je ubedio Angelu Merkel da pored mera štednje prihvati i mere ekonomskog stimulansa za zemlje kao što je Grčka, kaže naš sagovornik.

Mislim da je njegovo prisustvo umirilo finansijska tržišta i uticalo da se pojača poverenje investitora i javnosti u to da Evropa konačno ide napred.“

Evropljanima predstoji još jedan važan zadatak. Na sledećem samitu NATO-a, zakazanom za 21. maj u Čikagu, učesnici skupa će nastojati da izrade konkretan plan prema kojem bi evropske članice pre svega preuzele bezbednosne zadatke koje je sve do sada Amerika obavljala na tlu Evrope, kaže Kapčan:

Mislim da je Evropljanima bilo sasvim jasno da će američke snage konačno početi da se povlače iz Evrope, koja više nije glavni strateški prioritet SAD. Prema novoj geostrateškoj doktrini, koju je Obamina adminstracija usvojila pre nekoliko mesci, fokus američkih interesa sada su Bliski Istok i Istočna Azija. Tu se postavlja pitanje da li će Evropa uspeti da zameni Ameriku na bezbednosnim zadacima u svom regionu.

Lično sumnjam da će Evropljani odjednom odlučiti da izdvajaju više nego dosada na odbranu, pa čak i na vojne izdatke NATO-a. Čak nije izvesno da li će evropske zemlje umeti da se preorijentišu i počnu da grade koordinisane oružane snage i odbrambene sisteme. Drugim rečima, da uvedu promene kako bi sa manje sredstava postigli veću efikasnost u odbrani.“

Međutim, glavna tema na samitu u Čikagu ostaje NATO misija u Avganistanu. Cilj je da saveznici izrade plan i rokove za koordinisani izalazak iz te zemlje. To podrazumeva, kaže Kapčan, formiranje što je moguće efikasnijih avganistanskih snaga bezbednosti, kao i vlasti koje bi preuzele upravljanje Avganistanom, po odlasku NATO-a. Taj posao neće biti nimalo lak, zaključio je Kapčan.

XS
SM
MD
LG