Protekla 2013. godina bila je ispunjena velikim izazovima u spoljnoj politici predsednika Baraka Obame. Od građanskog rata u Siriji, nemira u Egiptu i pregovora o iranskom nuklearnom programu do odnosa sa Kinom i Rusijom. Obamu, međutim i u 2014. čeka puno posla.
Predsednik Obama je u 2013. imao pune ruke posla. Od kontroverzi zbog njegovog reagovanja na napade hemijskim oružjem u Siriji do zaokreta koji je napravio telefonskim razgovorom sa novim iranskim predsednikom i pregovorima u cilju postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu.
Sastao se kineskim liderom, posetio Afriku i učestvovao u odavanju pošte Nelsonu Mandeli.
Međutim, bilo je neprijatnih situacija poput skandala oko objavljivanja informacija o praćenju komunikacija na internetu koje je sprovodila američka Agencija za nacionalnu bezbednost , što je dovelo do porasta tenzija sa ključnim saveznicima.
Predsednik Obama je takodje prisustvovao samitu G20 u Rusiji, ali je otkazao sastanak sa predsednikom Putinom.
U govoru u Ujedinjenim nacijama, u septembru rekao je da je svestan, kako se izrazio, neprijateljskog raspoloženja zbog američkog angažovanja u svetu, ali je naglasio da bi bilo pogrešno sedeti skrštenih ruku.
"Smatram da Amerika mora ostati angažovana zbog sopstvene bezbednosti, ali takođe verujem i da je svet zbog toga bolji", rekao je Obama.
Danijel Server sa univerziteta Džons Hopkins kaže da je sporazum o uništenju sirijskog hemijskog oružja bez vojne intervencije veliki plus Obamine administracije, ali da je situacija u tom zemlji veoma složena.
“Sirijskom opozicijom sve više dominiraju ekstremisti što bi za nas, ukoliko padne režim Bašara al Asada mogao da bude veliki problem. To bi moglo ozbiljno da uzdrma i susedne zemlje: Irak, Jordan, Tursku i Liban", priča Server.
Veliko je pitanje koliko će predsednik Obama biti u stanju da ostane fokusiran na spoljnu politiku kaže Heder Konli iz Centra za strateške i međunarodne studije.
"Rastrzan između skandala oko prisluškivanja, sprovođenja programa zdravstvene zaštite i prestanka rada vlade - mnogi svetski lideri su se pitali da li će predsednik Obama moći da se bavi i problemima na međunarodnoj sceni", ističe Konli.
Iduće godine bi trebalo sprovesti ubrzano povlačenja američkih i NATO snaga iz Avganistana. Amerikanci, ali i svet će očekivati od Obame da objasni šta je postignuto i koliko je koštao taj dugi i krvavi sukob.
"Osetljiva ravnoteža između onoga čemu težimo i cene koju smo za to morali da platimo biće tema vrlo osetljivog dijaloga, kako na domaćem tako, rekla bih, i na međunarodnom planu", kaže Konli.
Nedavno ispitivanje Istraživačkog centra Pju pokazalo je da Amerikanci sve manje podržavaju angažovanje Sjedinjenih Država u svetu, što je izazov za predsednika Obamu koji veruje u važnu ulogu Amerike.
"Iz nekog razloga njega se krivi za pad američkog uticaja u svetu, a ja vam mogu reći da nije baš tako. Ima puno, puno zemalja u kojima je američki uticaj još uvek veoma velik", smatra Server.
Godina koja je pred nama donosi nove izazove. To su - nastavak pregovora o iranskom nuklearnom programu, mirovna konferencija o Siriji pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i nestabilni odnosi Vašingtona sa Avganistanom i Pakistanom, kao i sa Kinom i Rusijom.
Predsednik Obama je u 2013. imao pune ruke posla. Od kontroverzi zbog njegovog reagovanja na napade hemijskim oružjem u Siriji do zaokreta koji je napravio telefonskim razgovorom sa novim iranskim predsednikom i pregovorima u cilju postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu.
Sastao se kineskim liderom, posetio Afriku i učestvovao u odavanju pošte Nelsonu Mandeli.
Međutim, bilo je neprijatnih situacija poput skandala oko objavljivanja informacija o praćenju komunikacija na internetu koje je sprovodila američka Agencija za nacionalnu bezbednost , što je dovelo do porasta tenzija sa ključnim saveznicima.
Predsednik Obama je takodje prisustvovao samitu G20 u Rusiji, ali je otkazao sastanak sa predsednikom Putinom.
U govoru u Ujedinjenim nacijama, u septembru rekao je da je svestan, kako se izrazio, neprijateljskog raspoloženja zbog američkog angažovanja u svetu, ali je naglasio da bi bilo pogrešno sedeti skrštenih ruku.
"Smatram da Amerika mora ostati angažovana zbog sopstvene bezbednosti, ali takođe verujem i da je svet zbog toga bolji", rekao je Obama.
Danijel Server sa univerziteta Džons Hopkins kaže da je sporazum o uništenju sirijskog hemijskog oružja bez vojne intervencije veliki plus Obamine administracije, ali da je situacija u tom zemlji veoma složena.
“Sirijskom opozicijom sve više dominiraju ekstremisti što bi za nas, ukoliko padne režim Bašara al Asada mogao da bude veliki problem. To bi moglo ozbiljno da uzdrma i susedne zemlje: Irak, Jordan, Tursku i Liban", priča Server.
Veliko je pitanje koliko će predsednik Obama biti u stanju da ostane fokusiran na spoljnu politiku kaže Heder Konli iz Centra za strateške i međunarodne studije.
"Rastrzan između skandala oko prisluškivanja, sprovođenja programa zdravstvene zaštite i prestanka rada vlade - mnogi svetski lideri su se pitali da li će predsednik Obama moći da se bavi i problemima na međunarodnoj sceni", ističe Konli.
Iduće godine bi trebalo sprovesti ubrzano povlačenja američkih i NATO snaga iz Avganistana. Amerikanci, ali i svet će očekivati od Obame da objasni šta je postignuto i koliko je koštao taj dugi i krvavi sukob.
"Osetljiva ravnoteža između onoga čemu težimo i cene koju smo za to morali da platimo biće tema vrlo osetljivog dijaloga, kako na domaćem tako, rekla bih, i na međunarodnom planu", kaže Konli.
Nedavno ispitivanje Istraživačkog centra Pju pokazalo je da Amerikanci sve manje podržavaju angažovanje Sjedinjenih Država u svetu, što je izazov za predsednika Obamu koji veruje u važnu ulogu Amerike.
"Iz nekog razloga njega se krivi za pad američkog uticaja u svetu, a ja vam mogu reći da nije baš tako. Ima puno, puno zemalja u kojima je američki uticaj još uvek veoma velik", smatra Server.
Godina koja je pred nama donosi nove izazove. To su - nastavak pregovora o iranskom nuklearnom programu, mirovna konferencija o Siriji pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i nestabilni odnosi Vašingtona sa Avganistanom i Pakistanom, kao i sa Kinom i Rusijom.
