Linkovi

Budućnost bez profesija

  • Jela Defrančeski

Knjiga Danijela i Ričarda Saskinda - "Budućnost profesija" predvidja smanjenje broja današnjih zanimanja i uvodi ljude i sisteme koji će ih zameniti.

Knjiga Danijela i Ričarda Saskinda - "Budućnost profesija" predvidja smanjenje broja današnjih zanimanja i uvodi ljude i sisteme koji će ih zameniti.

U svojoj novoj knjizi “Budućnost profesija, autori Danijel and Ričard Saskind prognoziraju da će u ne tako dalekoj budućnosti tradiionalne profesije zameniti atuomatizovani kompjuterski sistemi koji mogu da rešavaju probleme bez ljudske pomoći. U toj novoj eri nestaće i veliki broj profesija kao što su lekari, pravnici, nastavnici i niz drugih eksperata. Istovremeno, izmeniće se i način na koji se samo znanje stiče i širi.

Jela Defrančeski nedavno je imala priliku da razgovara sa dvojicom britanskih autora, odnosno ocem i sinom Saskind, čija je zajednička knjiga naišla na pohvale kako u Britaniji tako i u Americi.

Činjenica da je do kraja 2015. tri milijarde ljudi imalo pristup internetu i da će do kraja 2018. dodatnih tri milijarde ljudi biti povezano, sama po sebi pokazuje da je u toku ogromna globalna tehnološka i društvena transformacija, tvrde u svojoj knjzi Ričard i Danijel Saskind.

Dok su inovacije u proizvodnji i distribuciji informacija postale obične, manje se zna o ubrzanom tehnološkom razvoju u kojem pomoću interneta mogu da se rešavaju mnogi probleme bez pomoći eksperata, kaže Danijel Saskind.

“Automatizovani sistemi i mašine, koje ni najmanje ne liče na čoveka profesionalca, sve više preuzimaju zadatake koje obavljaju stručnjaci kao što su profesori, lekari, advokati i eksperti drugih struka.”

Godišnje se, na primer, za onlajn kurs Harvarda prijavljuje veći broj studenata nego što je na tom univerzitetu upisano od njegovog osnivanja pre 377 godina. Veb-em-di (WebMD), popularni sajt za medicinu više ljudi poseti za mesec dana nego što iznosi ukupan broj poseta lekarima u čitavoj Americi. Broj trgovinskih sporova koji se rešavaju na eBay-u, sajtu namenjenom kupovini preko interneta, tri puta je veći nego broj slučajeva koji dospeju na američke sudove. A, pedeset miliona Amerikanaca je prošle godine svoje federalne poreske prijave podnelo putem interneta.

Sve to omogućuju superkompjuteri, koji imaju sposobnost da arhiviraju, analiziraju, prognoziraju i otkrivaju trendove, kaže Ričard Saskind.

“U Americi postoji kompjuterski softver koji mnogo preciznije od čoveka može da predvidi ishod pravnog spora vezanog za patente, a da o samom pravu ne zna aspolutno ništa. Međutim, softver funkcioniše na osnovu baze podataka od 100.000 sudskih slučajeva, uključujući podatke o tome ko su tužitelji, okrivljeni i sudije kao i o čemu se u sporu radi i njegovoj novčanoj vrednosti.”

Saskind, međutim, ističe da veštačka inteligencija za razvijanje softvera nije isto što i ljudski mozak.

“Svedoci smo pojave sistema koji funkcionišu na veoma visokom nivou, ali ne zato što kopiraju mozak ili način na koji rade ljudi profesionalci. “

Veliki okršaj čoveka i mašine desio se 1997. godine, kada je kompjuter Deep Blue kompanije IBM pobedio svetskog šahovskog šampiona Garija Kasparova na polju koje se smatra vrhuncem inteligencije.

Još pametniji IBM-ov kompjuter, Votson, pojavio se četiri godine kasnije na televizijskom kvizu Džepardi (Jeopardy) porazivši dvojicu do tada najuspešnijih učesnika te emisije.

Iako je bio najbolji, Votson to nije znao - kaže Danijel Saskind.

“Nije bilo uzvika radosti. Prijateljima nije javio šta se desilo niti je pićem proslavio pobedu. Nadmašio je čoveka bez obzira što nema ljudski um.”

Naučnici, međutim, uveliko rade na izradi kompjutera sa čovekolikim mozgom. Ljudski um je jedinstven i “tehnološki savršen”, kažu oni, jer može da uči i adaptira se bez potrebe da se programira ili ažurira, ima skoro neograničenu memoriju i teško može da krahira.

Autori Saskind, predviđaju da će običan lap-top uskoro imati “veću moć obrade podataka nego ukupno čovečanstvo.” Po njima tehnološke inovacije koje slede promeniće način na koji funkcionišemo u svim aspektima našeg ličnog i profesionalnog života.

XS
SM
MD
LG