Linkovi

"Brojači prašine" otkrivaju tajne svemira

  • Šeli Šlender

Naš solarni sistem nastao je iz delića gasa i prašine koji su nastali od zvezda. Naučnici proučavaju prašinu pomoću brojača prašine koje su napravili studenti nauke.

Naš solarni sistem nastao je iz delića gasa i prašine koji su nastali od zvezda. Naučnici proučavaju prašinu pomoću brojača prašine koje su napravili studenti nauke.

Posle 9 godina i skoro 25 milijardi kilometara, sonda “Novi horizonti” najzad je stigla do Plutona. Šest naučnih instrumenata koji su bili u hibernaciji tokom puta sada su počeli da nam šalju podatke. Sedmi – studentski brojač prašine – aktivan je sve vreme.

„Svi smo mi zvezdana prašina“ nisu samo reči popularne pesme Džoni Mičel. Naš Sunčev sistem nastao je od čestica zvezda - gasa i prašine, koje su se spojile i formirale naše Sunce, planete, pa i nas same. A zvezdane prašine je ostalo napretek. Sada kada je NASA-ina sonda „Novi horizonti“ stigla do Plutona, prašina će biti jedna od mernih jedinica.

U laboratoriji na Univerzitetu u Koloradu, istraživači simuliraju svemirske uslove. Jedna mašina usisava vazduh iz cevi kako bi naučnici mogli da ubrzaju kretanje zemaljske prašine do brzine kojom se ona kreće u svemiru.

“Čak smo dostigli 107 kilometara u sekundi. To je najbrža čestica ovde”, kaže asistent istraživač Dejvid Džejms. On dodaje da bi ti testovi mogli da pomognu u pravljenju skafandera i svemirskih letelica koje će biti teže probušiti.

Njegovo interesovanje za svemirski inženjering počelo je pre 10-ak godina, kada su on i njegovi studenti, među kojima i Tifani Finli, konstruisali brojač prašine za misiju “Novi horizonti”, koja je 2006. krenula ka Plutonu.

“To je jedan od prvih projekata za koji su studenti pravili hardver za misiju”.

Finli je sada menadžerka za naučne operacije čitave svemirske misije “Novi horizonti”.

Mihali Horani, fakultetski savetnik za studentski brojač prašine, kaže da se na tom projektu do sada obučilo 30 studenata.

“Pogledajte ove mlade ljudi, kako su obrazovani, obučeni, spremni da se posvete pravom poslu”.

Posle 9 godina i skoro 25 milijardi kilometara, sonda “Novi horizonti” najzad je stigla do Plutona. Šest naučnih instrumenata koji su bili u hibernaciji tokom puta sada su počeli da nam šalju podatke. Sedmi – studentski brojač prašine – aktivan je sve vreme. Horani kaže da će brojači prašine pomoći istraživačima da bolje razumeju retke, ali razorne “udarce” prašine.

“Čestice veličine 100 mikrona, odnosno debljine jedne dlake. Ako bi takva čestica pogodila letelicu pri brzini od 10, 15 kilometara u sekundi, to bi bio kraj misije. Gotovo. To bi probušilo sondu i uništilo misiju”.

Srećom, svega šačica čestica nedeljno udarala je studentski brojač prašine, što nije izazvalo štetu. Međutim, to znači da se mnoga tela sudaraju u dalekom svemiru.

“Da biste proizveli šačicu sudara nedeljno na rubu Sunčevog sistema, morata da proizvedete šest tona prašine svake sekunde”.

Horani sumnja da 5 hiljada kilograma prašine u sekundi dolazi iz Kajperovog pojasa – u kojem se nalaze mali, ledeni svetovi, među kojima je i Pluton, na samoj ivici Sunčevog sistema.

Posle pet meseci ispitivanja Plutona, većina naučnih instrumenata misije “Novi horizonti” biće isključeno, ali pošto sonda bude nastavila svoj put kroz Kajperov pojas, studentski brojač prašine nastaviće da broji.

XS
SM
MD
LG