Linkovi

Briselski sporazum - uspesi i problemi

  • Budimir Ničić

Bivši premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton u Briselu, 19. aprila 2013.

Bivši premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton u Briselu, 19. aprila 2013.

Prema istraživanjima, održavanje izbora na celoj teritoriji Kosova predstavlja jedno od dostignuća Briselskog sporazuma. Osnovna zamerka na sporazum je, medjutim, da je nedovoljno transparentan i jasan javnosti.

Najveća dostignuća Briselskog sporazuma iz aprila 2013. je održavanje izbora na celoj teritoriji Kosova i integracija srpskih bezbednosnih snaga u Kosovsku policiju, pokazalo je istraživanje Biroa za društvena istraživanja o primeni Briselskog sporazima. S druge strane najveći problem su netransparentnost tog procesa i nejasno definisanje pojedinih odredbi koje svako tumači na svoj način.

Direktor Biroa za društvena istraživanja Pavle Dimitrijević rekao da su po istraživanju koje je sprovela ova organizacija, najveća dostignuća Briselskog sporazuma formiranje lokalnih samouprava na severu Kosova i integracija srpskih bezbednosnih snaga u Kosovsku policiju. Dimitrijević je u emisiji “Slobodno srpski” kazao da pravni sistem Srbije ne poznaje Briselski sporazum, ali da on na neki način predstavlja povlačenje države Srbije sa Kosova.

“Taj proces “klizi” ka nečemu što apsolutno ne znači da će država Srbija biti prisutna na prostoru Kosova, osim kad je u pitanju finansiranje određenih stvari. Svakako da Briselski sporazum vodi ukidanju srpskih institucija i zaokruživanju kosovskog pravnog sistema i na severu i u ostalim delovima Kosova”, rekao je Dimitrijević.

Istraživanje Biroa za društvena istraživanja je još pokazalo da čak ni predstavnici Srba na Kosovu, kao i oni koji su zaduženi za sprovođenje Briselskog sporazuma malo znaju o tom procesu jer je kako se navodi potpuno netransparentan.

“Istraživanje smo sproveli sa predstavnicima Srba u lokalnim institucijama, analitičarima, novinarima, i predstavnicima civilnog društva i glavni zaključak je da je proces primene Briselskog sporazuma netransparentan. S druge strane mehanizmi za sprovođenje Briselskog sporazuma su totalno nejasni i javnosti nedostupni”, rekao je za Glas Amerike Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.

I analitičar Iz severne Mitrovice Marko Jakšić za Glas Amerike kaže da je Briselski sporazum u mnogome nepoznat Srbima na Kosovu, ali i da dodatno zbunjuju različiti stavovi dve strane o pojedinim pitanjima.

“Imamo izjave beogradskih političara koji na primer Zajednicu srpskih opština predstavljaju kao med i mleko za Srbe na Kosovu I Metohiji, dok prištinska strana kaže da to neće biti ništa više od nevladine organizacije, koja će se baviti organizacijom nekim kulturno umetničkim dešavanjima. Problematično je da su rešenja polovična i da ne odgovaraju realnosti na terenu i da otežavaju svakodnevni život srpske zajednice, a nimalo ne olakšavaju, a čitav process je pokrenut u cilju boljitka ljudi na terenu”, rekao je Jakšić.

Po rečima novinarke Une Hajdari i albanska javnost nije u potpunosti upoznata sa dijalogom Beograda i Prištine i sporazumima koji se u Briselu postižu.

“Očigledno je da ni jedna strana nije zadovolna tim razgovorima. Albanska strana misli da se Priština uslovljava od strane Brisela da prihvati neke kompromise, koje inače ne bi prihvatila. Neki još tvrde da je Priština ušla sa slabije pozicije nego što je trebala, ali ono što je suština je da je transparentnost na vrlo niskom nivou i to je zbog toga što očigledno nikome ne ide u prilog da se zna o čemu oni pregovaraju”, rekla je Hajdari za Glas Amerike

Naši sagovornici su saglasni da će predstojeća runda dijaloga Beograda i Prištine koja je zakazana za 9. februar biti protokolarnog tipa, jer se dva premijera Srbije I Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa prvi put zvanično sastaju i da je cilj njihovo upoznavanje i razgovor o nekim budućim temama.

XS
SM
MD
LG