Terzić: Teške posledice blokade moreuza

Kakve bi mogle da budu posledice ukoliko bi Iran blokirao transport nafte Ormuskim moreuzom? To pitanje razmotrio je u razgovoru za naš program jedan od direktora u konsultantskoj firmi Delojt, Brankom Terzićem.

Terzić: “Zatvaranje Ormuskog moreuza bi imalo brojne negativne posledice. Prvo, došlo bi do prekida transporta 15 do 20 miliona barela nafte dnevno, koja prolazi kroz moreuz, što predstavlja oko 30 odsto celokupnog pomorskog transporta i oko 20 odsto celokupne svetske trgovine naftom. Oko 14 tankera svakodnevno odlazi iz tog regiona kroz moreuz, a isto toliko ih se vraća. Dakle, posledice bi bile momentalne, prvo u pogledu snabdevanja, a drugo - takva situacija bi neposredno uticala na cenu. U poslednje vreme cena nafte je već porasla za 10 do 15 dolara po barelu samo zbog nagoveštaja mogućnosti blokade, što ukazuje na nervozu tržišta i nestabilnost cena. A sve to bi se drastično povećalo blokadom moreuza.”

Glas Amerike: Na koje zemlje bi naftna blokada prvenstveno uticala, na regionalnom i globalnom planu?

Terzić: “Prvenstveno na zemlje Persijskog zaliva koje proizvode naftu namenjenu Kini, Japanu, Koreji, zemljama koje se snabdevaju naftom uglavnom iz tog područja. Najveći kupac iranske nafte je Kina i pitanje je kako će se Peking ponašati ako se to snabdevanje prekine. Dakle, posledice bi se odnosile ne samo na snabdevanje naftom, već i na njenu cenu širom sveta. Mada Sjedinjene Države ne uvoze naftu iz Irana i mada je Evropa najavila da će uvesti embargo na uvoz te nafte zbog iranskog nuklearnog programa, nestašica nafte na svetskom tržištu mogla bi da dovede do povećanja cena za 50 odsto, što znači da bi cena skočila od sadašnjih 100 dolara po barelu na 150, što bi izazvalo još dublje ekonomske nedaće u mnogim zemljama.”

Glas Amerike: Kakve korake bi SAD i Zapad mogli da preduzmu da bi se sprečio takav razvoj dogadjaja?

Terzić: “Iran je suverena država sa kojom bi trebalo voditi pregovore pre preduzimanja bilo kakvih drugih mera. Ono što bi trebalo imati na umu je da, ukoliko bi Iran blokirao Ormuski moreuz, ne bi bila ugrožena samo isporuka saudijske, katarske i kuvajtske nafte, već i iranske. Iran zavisi od prodaje dva miliona barela nafte dnevno da bi finansirao svoju ekonomiju. Prema tome, zatvaranjem Ormuskog moreuza ekonomija te zemlje bi trpela. Iran nema odgovarajuće rafinerije, a Teheran ne bi mogao da izvozi sirovu naftu, niti da uvozi gas i druge naftne prodizvode, što bi zemlju dovelo u veoma tešku ekonomsku situaciju. Dakle, mislim da Iran neće lakomisleno blokirati taj moreuz, jer bi time i sam platio ogromnu cenu. To nam daje nadu da će se insistirati na razgovorima izmedju Irana i Zapada i da će pitanje nafte biti rešavano odvojeno od pitanja iranskog nuklearnog programa.”