Nezavisna komisija koju je osnovao američki predsednik Barak Obama kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do eksplozije na naftnoj platformi u Meksičkom zalivu i potom najveće ekološke katastrofe u istoriji Sjedinjenih Država, sačinila je izveštaj u kome se zaključuje da je incident mogao da bude sprečen i da bi slično moglo da se desi ponovo, ukoliko se ne sprovede obimna reforma celokupne industrije. Po prvi put javnost može da čuje bar nešto o tome kako je – prema mišljenju federalnih istražitelja – došlo do katastrofe sa naftnom bušotinom „Dipvoter horajzon“ i ko je odgovoran. Potpuni izveštaj neće biti objavljen do sledeće nedelje, ali su neki izvodi iz njega dostupni već danas.
U izveštaju se naglašava da je do eksplozije 20. aprila došlo zbog nekoliko faktora rizika – previda i grešaka, čija kombinacija je nadjačala sve zaštitne mere.
Izdavač hjustonskog časopisa „Energija“ Rik Slemejker kaže da u izveštaju nema ničeg posebno iznenađujućeg.
"Bi-Pi kao i ostatak industrije dali bi desnu ruku da spreče nesreću, a razlog je to što nesreća košta".
U izveštaju se takođe navodi da je većina grešaka na „Makondu“ načinjena od strane menadžmenta, a specifično se naglašavaju „Bi-Pi“, „Halibarton“ i „Transoušn“. Ko-predsedavajući komisije koja je sačinila izveštaj Vilijam Kej Rajli postavlja pitanje da li postoji samo jedna kompaniju – „Bi-Pi“ - koja je nepažnjom izazvala fatalne posledice, ili je reč o rasprostranjenijem problemu u industriji? Odmah zatim sam nerado zaključuje da je problem sistemski".
Slemejker kaže da regulative teraju kompanije sve dalje od obale u potrazi za naftom i gasom.
"Regulativa je dobra, ali u atmosferi kada proizvodite naftu i gas na kilometar i po ili dva ispod okeana ... to je opasno, kao da idete na mesec".
Drugi kopredsedavajući komisije Bob Grejem zaključio je da je eksplozija mogla da se izbegne i svoj iskaz završio rekavši da ne postoji način da se vrate životi ljudi koji su stradali tog dana, ali da se sećanje na njih može ispoštovati tako što će se preduzeti neophodni koraci da se nikad ne ponovi fatalna praksa iz prošlosti.
"Zaboravite naftu, bušotine i sve drugo, gubitak života je najveća tragedija. S druge strane, budućnost onih koji rade na iskopavanju nafte deluje veoma dobro", zaključuje izdavač časopisa "Energija" Rik Slemejker.
Dozvole za bušenje u Meksičkom zalivu i dalje se izdaju veoma sporo, a pojedini se nadaju da bi ovaj izveštaj mogao da pruži neku vrstu zaključka i pokrene stvari s mrtve tačke. Konačan izveštaj biće objavljen sledeće nedelje.
Komisija: Izlivanje nafte moglo da se izbegne
