Linkovi

Bonsai drvo preživelo Hirošimu

  • Zulima Palasio

Kustos Nacionalnog muzeja bonsaia i penđinga, Džek Sustik i bonsai drvo koje je preživelo bombardovanje Hirošime

Kustos Nacionalnog muzeja bonsaia i penđinga, Džek Sustik i bonsai drvo koje je preživelo bombardovanje Hirošime

Pre 65 godina, pred kraj Drugog svetskog rata, bombarder B-29, poznat pod nazivom "Enola Gej“, bacio je prvu atomsku bombu - na grad Hirošimu u Japanu, pobivši stotine hiljada ljudi. Medju preživelima se našlo i malo drvo – bonsai, koje je kasnije stiglo u Sjedinjene Države kao poklon Japana. Bonsai, koji je sada star 400 godina – i dalje opstaje, u okviru jedne od najupečatljivijih kolekcija američke prestonice.

Kada bi ovo majušno drvo moglo da govori, imalo bi mnogo da kaže. Staro je gotovo 400 godina i preživelo više od jednog rata.

"Ovaj bonsai je borac. Zaista se nalazio u Hirošimi kada je bačena atomska bomba“, kaže Džek Sustik, kustos u Nacionalnom muzeju bonsaija i penđinga ovde u Vašingtonu, i dodaje da je drvo stiglo u Sjedinjene Države 1976, za proslavu dvestote godišnjice Sjedinjenih Država – kao deo japanskog poklona od 53 bonsaija.

"Ovo je japanski beli bor, koji je deo prvobitnog poklona. Bio je u jednoj porodici, šest generacija u porodici Jamaki, pre nego što je poklonjen. Posadjen je kao bonsai 1625.“

Sustik kaže da je porodica Jamaki imala rasadnik bonsaija i da je ovo drvo bilo jedan od zaštitinih znakova. Šest naraštaja te porodice se brinulo o drvetu u Japanu, a tu brigu su do sada nastavila i četiri kustosa u Sjedinjenim Državama.

"Gospodin Jamaki, koji je poklonio drvo, došao je u Ameriku 4 - 5 godina kasnije. Priča je interesantna, jer je on došao, gledao drvo i rasplakao se, tako da je tadašnjem kustosu bilo pomalo nelagodno i nervozno je zamolio prevodioca da pita da li je siguran da je sve u redu. Jamaki je odgovorio da je sve u redu, da je drvo tu srećno i da se rasplakao zbog toga“, priča Sustik.

On kaže da je briga o zbirci bonsaija čast i zadovoljstvo – ali i velika odgovornost. Šta bi radio da joj se nešto dogodi?

"Ne smem o tome ni da mislim. Ali kod kuće imam spakovan kofer. Ako se ovome ikada nešto dogodi, ne verujem da bi iko mogao da me pronađe“, šaljivo komentariše Sustik.

Poklonjena zbirka bonsaija je početak kolekcije – najveće u Severnoj Americi – u Nacionalnoj botaničkoj bašti. Zbirka sada ima gotovo 300 stabala – u tri paviljona sa japanskim, kineskim i američkim bonsaijem.

"Bonsai doslovno znači drvo u saksiji. Ali ako pogledate okolo, videćete da je to zapravo mnogo više od stavljanja drveta u saksiju, da je to i umetnost i to živa umetnost“, kaže kustos muzeja.

Jedna od najpoznatijih kolekcija bonsaija je ova smrekova šuma stara 57 godina, koju je odgajio Džon Naka, koji se smatra ocem severnoameričkog bonsaija. On je posadio po jedno drvo za svakog od svojih unuka.

"Posao oko drveta se nikada ne završava, jer je to živa umetnost. Drvo ostaje malo, zahvaljujući specijalnoj tehnici potkresivanja“, objašnjava Sustik.

Umetnost bonsaija zahteva veliku brigu i strpljenje – za koje je ovde zadužena mala ekipa stalno zaposlenih i 15 volontera. Drveće ne prestaje da raste, tako da mora da se potkresuje jednom ili dva puta godišnje i presađuje svakih nekoliko godina. Neka stabla, poput ovog, posebno su osetljiva.

"Ne dopada mu se masnoća vaših prstiju i ne voli da ga neko pipa i kad god se to dogodi, vrhovi počnu da se suše pa moram da ih potkresujem“, kaže Sustik.

Vrednost zbirke bonsaija je neprocenjiva. Svako drvo je jedinstveno i u proseku staro stotinu godina, što znači da je o njemu brinulo nekoliko generacija. Bonsai drveće cveta, rađa plodove i s jeseni menja boju. Sustik kaže da on i njegova porodica jedu jabuke sa jednog od njegovih 20 kućnih bonsai stabala.

"Interesantno je da se plodovi i cvetovi ne smanjuju“, priča Sustik.

Od samog početka u Kini, pre više od 1000 godina, umetnost bonsaija je stolećima bila rezervisana za elitu.

Popularnost u Sjedinjenim Državama se povećala pre svega zahvaljujući radu Nacionalne bonsai fondacije. Džoan Klodsen, direktorka fondacije, poput drugih koji su bliski ovoj kolekciji, kaže da je bonsai više od onoga što se vidi na prvi pogled.

“Kada stojite ispred velikog umetničkog dela, to se pretvara u razgovor dela i pojedinca i poprima duhovnu dimenziju”, priča Džoen Klodsen, izvršna direktorka Nacionalne bonsai federacije.

“Kad uzgajate bonsai, verujem da počnete da se menjate kao ličnost. Postajete bolji, jer vas to uči strpljenju i poštovanju. Mene je svakako učinilo boljom osobom”, zaključuje Sustik.

XS
SM
MD
LG