Linkovi

Bolnice se pripremaju za slučajeve MERS-a

  • Kerol Pirson

Putnici na medjunarodnom aerodromu u Manili prolaze pored medicinskog karantina sa informacijama o MERS-u.

Putnici na medjunarodnom aerodromu u Manili prolaze pored medicinskog karantina sa informacijama o MERS-u.

Poslednja pandemija pojavila se 2009., sa virusom gripa H1N1. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je MERS daleko od toga da postane pandemija.

Bliskoistočni respiratorni sindrom ili MERS inficirao je više od 500 osoba, od kako je prvi put ustanovljen 2012. godine. Oko 30 odsto onih koji su ga dobili, umrlo je. Ubrzano povećanje broja slučajeva tokom prošlih meseci i činjenica da su ljudi u Aziji, Evropi i severnoj Americi dobili virus, povećala je strahovanje da bi situacija mogla da se pogorša.

Poslednja pandemija pojavila se 2009, sa H1N1 virusom gripa. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je MERS daleko od toga da postane pandemija. Većina slučajeva registrovana je u Saudijskoj Arabiji među osobama koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelima od MERS-a ili kamilama koje imaju bolest. Virus, ipak, može da se promeni u svakom trenutku, pa zdravstveni zvaničnici, kao što je doktor Lamar Hezbruk kažu da postoji potreba za zabrinutošću.

“To je novi virus. Ima veoma visoku stopu smrtnosti ali moramo da naučimo koliko jednostavno je prenosiv i koji su neki od znakova i simptoma.”

Brojne bolnice već imaju planove za sprečavanje širenja virusa. U bolnici univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, doktor Gejb Kelen je odgovoran da se osigura da plan pokriva svih 46 hiljada osoba na univerzitetu, klinikama i više kliničkih centara.

“Nisam još toliko zabrinut za naš nivo pripremljenosti. Ipak, želimo da budemo ispred dogadjaja, a ne da kaskamo za njima ako se to dogodi.”

To nije samo u vezi sa MERS-om, već bilo kojom zaraznom bolešću.

“Kada bilo ko dođe u odeljenje za hitne slučajeve sa bolešću koja podseća na grip, mi već imamo protokol da proverimo te pacijente i da, ako verujemo da možda imaju ozbiljnu infekciju, oni budu izolovani i dobiju maske. Svako ko posle toga ima kontakt sa pacijentom preduzima određene mere predostrožnosti”, kaže doktor Kelen.

Lekari i ostalo osoblje moraju da nose zaštitna odela, rukavice i specijalne maske. pre nekoliko godina, tokom pandemije H1N1 virusa gripa, bolnice su uspostavile specijalne klinike izvan odeljenja za hitne slučajeve da bi uspostavili dijagnozu pacijentima za koje se mislilo da imaju grip. Ta praksa mogla bi da bude ponovo uvedena radi sprečavanja širenja MERS-a.

“Što se češće virus prenosi, više se umnožava. Što se više menja kod različitih domaćina, veće su šanse da se njegova genetska slika promeni.”

Posle pojave akutnog respiratornog sindroma ili SARS-a, pre više od jedne decenije, svet je naučio da zarazna bolest bilo gde, predstavlja zdravstveni izazov svugde, u velikoj meri zbog putovanja avionom. Zemlje su naučile da moraju da razmenjuju informacije o bolesti kako bi ih kontrolisale. U oktobru, Saudijska Arabija ugostiće milione muslimana zbog verskog hodočašća. Zdravstveni zvaničnici širom sveta pažljivo će pratiti situaciju.
XS
SM
MD
LG