Posle trogodišnjeg odlaganja prvi primerak najnovijeg američkog putničkog aviona Boing 787 najzad je predat kupcu. Drimlajner, kako je nazvan, prvi je komercijalni avion širokog trupa sagrađen pretežno od plastike ojačane staklenim vlaknima, što obećava manju potrošnju goriva i jeftinije održavanje.
Početkom 20. veka avioni su građeni najpre od drveta i platna. Decenijama kasnije, avioni počeli su da se grade pretežno od aluminijuma - jednog od najlakših metala. Najnoviji Boingov model 787 Drimlajner prvi je putnički avion širokog trupa sagrađen od plastike ojačane staklenim vlaknima.
“Razlika je u tome što smo čitav trup napravili od kompozitnih vlakana koje smo zapekli u ogromnoj rerni. Te ogromne plastične cevi spojili smo u avion, što je veoma različito od toga kako smo ih gradili pre”, kaže Tim Nil iz kompanije Boing.
Novi avion ima svega 20 odsto aluminijuma, nešto titanijuma, čelika i drugih metala. Pošto je uglavnom od plastike lakši je i jeftiniji za proizvodnju od aluminijumskih aviona. Na primer, za sklapanje trupa Boinga 747 treba izbušiti milion rupica. Za Drimlajner treba 90 odsto manje jer je to prvi avion sa trupom iz jednog dela.
“Ima mnoge prednosti. Ima manje delova pa treba izbušiti manje rupica”, kaže Tim Nil.
Boing se nada da će kroz nekoliko godina proizvoditi 10 Drimlajnera mesečno dok trenutno proizvodi samo dva. Novi dizajn znači i manje redovnih inspekcija i još jednu krupnu uštedu. Drimlajner će moći češće da leti, donoseći vlasniku veći prihod od aviona koji često prolaze kroz inspekcije.
“Biće lakši za održavanje. Ne ulubljuju se kao aluminijumski. Unutrašnjost podnosi veću vlažnost pa nećemo morati da brinemo zbog kondenzacije, kao kod metala”, objašnjava Tim Nil.
Boing kaže da Drimlajner troši 20 odsto manje goriva. Ali aiko danas ljudi lete češće nego ikada, Peri Flint, iz Međunarodnog udruženja aerotransporta kaže da posustajanje svetske privrede i visoke cene goriva stavljaju aviokompanije u delikatnu situaciju.
“Iduće godine očekujemo pad profita na svega 4,9 milijardi dolara, što znači profitnu marginu manju od jednog procenta za sve aviokompanije u svetu”, kaže Flint.
Flint kaže da najveći deo troškova otpada na gorivo.
“Tokom protekle decenije industrija se upinjala da podnese cene goriva. 2002. Nafta je prosečno koštala 20 dolara po barelu, a krajem ove godine biće verovatno 110 dolara”, kaže Flint.
Štedljivi Drimlajner smanjiće te troškove, a aviokompanije će same odlučivati koliko putnika će moći da ponese.
“Mnogi ne znaju da aviokompanije kupuju sedišta posebno i šalju ih nama da ih ugradimo. Kupac bira kakva sedišta želi, ali mislim da će prosečni putnik verovatno sedeti u sedištima na kakva je već navikao”, kaže Peri Flint.
Budući dizajn aviona zavisiće od toga kako će se Drimlajner pokazati u praksi. Kroz nekoliko godina Erbas bi trebalo da počne da proizvodi model A350, čiji trup će takođe biti sagrađen od stakloplastike. Kompanija Boing kaže da je primila narudžbe za 800 aviona tipa 787, koji koštaju nešto više od sto miliona dolara po komadu.