Linkovi

Konflikti otežavaju razoružanje

  • Elizabet Erot

Rivalski odnosi zemalja u regionu Bliskog istoka sprečavaju rešavanje pitanja nekontrolisanog oružja za masovno uništenje

Nastojanja da se uništi sirijsko hemijsko oružje i da se reguliše iranski nuklearni program ponovo su ukazala na postojanje nekontrolisanog oružja za masovno uništenje na Bliskom istoku. Medjutim, analitičari smatraju da rivalski odnosi zemalja u regionu sprečavaju rešavanje tog pitanja.

Misija Ujedinjenih nacija sa zadatkom da se uništi sirijsko hemijsko oružje i nastojanja na regulisanju iranskog nuklearnog programa ponovo ulivaju nadu da je Bliski istok na putu da ograniči oružje za masovno uništenje. Medjutim, za političke analitičare poput profesora Emada Šahina to je dugoročni san sa neizvesnim ishodom.

„Region bi bio u mnogo boljem stanju kada bi se lišio hemijskog i nuklearnog oružja.“

Jedna od prepreka je transparentnost. Iran odbacuje optužbe Zapada da nastoji da se domogne nuklearnog oružja. Sirija je priznala da poseduje arsenal hemijskog oružja tek kada je bila suočena sa pretnjom američkih raketnih napada. Smatra se da hemijsko oružje poseduju i Egipat, Libija, Irak i Iran, kao i Izrael, koji takodje poseduje nuklearno oružje, ali to ne priznaje. Mada su u toku ograničena nastojanja da se obuzda oružje za masovno uništenje, sociolog Said Sadek smatra da bi taj problem trebalo rešavati sveobuhvatno.

„Trebalo bi da postoji zajednički napor svih strana. Medjutim, sve dok traje konflikt postoji i opravdanje da se zadrži oružje.“

Kao i sa mnogim drugim pitanjima u regionu, debata se često fokusira na Izrael. Ponovo Emad Šahin.

„Postoji neka vrsta odbrambene doktrine, koja je nametnuta regionu, bez obzira da li je namerna ili ne, ali je to de fakto doktrina – da Izrael treba da bude vojno superioran u odnosu na sve svoje susede zajedno.“

Percepcija regionalne neravnoteže utiče na sve inicijative o razoružanju uprkos, kako se čini, efektu odvraćanja, koji je ovo oružje decenijama imalo na Izrael i Siriju.

„Nastojanja da se ti arsenali unište uz istovremeno održanje strateške neravnoteže u regionu stvaraju brojne probleme.“

Neki dodaju da isti efekat ima i način na koji je predsednik Obama vodio politiku prems sirijskoj krizi. Činjenica da je predsednik Obama odustao od vazdušnih udara kao odgovor na navodnu upotrebu hemijskog oružja od strane režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada ohrabriće težnje drugih zemalja da se domognu tog oružja, smatra Said Salek.

„Obama je želeo da spase svoj ugled, ali teško da postoji način da se reši pitanje iranskog nuklearnog programa. Kredibilitet Sjedinjenih Država je narušen u krizi sa sirijskim hemijskim oružjem pošto je Asad uspeo da se izvuče.“

Mada Iran tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen isključivo mirnodopskoj upotrebi, mnogi u regionu - ne samo Izrael, skeptični su prema toj tvrdnji.

„To bi moglo da navede neke druge zemlje, poput Egipta, pa čak i Saudijske Arabije, da započnu sopstvene nuklearne programe kako bi ispravile neravnotežu u regionu.“

Takav scenario, ističe Sadek, mogao bi, uprkos medjunarodnim inicijativama, da gurne bliskoistočni region u još veću trku u naoružanju.
XS
SM
MD
LG