Linkovi

Sve veće interesovanje za bitkoin

  • Đorđe Putić

Majk Koldvel, 35-godišnji inženjer softvera drži bitkoin u svojoj prodavnici u gradu Sendi u Juti. Koldvil ručno pravi fizičke verzije bitkoina, novčiće sa kodovima zaštićene holografskim pečatom.

Majk Koldvel, 35-godišnji inženjer softvera drži bitkoin u svojoj prodavnici u gradu Sendi u Juti. Koldvil ručno pravi fizičke verzije bitkoina, novčiće sa kodovima zaštićene holografskim pečatom.

Oko 17,000 kompanija u svetu trenutno prima bitkoin - prvu digitalnu, decentralizovanu valutu.

Ljudi koji žele da kupuju robu, plaćaju usluge ili prebacuju novac bilo gde u svetu zaobilazeći banke, kreditne kartice i druge uslužne firme, pa čak i vlade, sve češće koriste digitalnu monetu zvanu bitkoin. Taj način plaćanja, koji je 2009. godine smislio pisac softvera čije ime je još nepoznato, privlači sve veću pažnju.

Oko 17 hiljada firmi u svetu sada prima bitkoin. Taj šifrovani elektronski novac se koristi kao i svaki drugi, uz pomoć kompanija koje to omogućavaju, ali ta trgovina nije pod kontrolom banaka ili vlada.

Bitkoin je prva, potpuno decentralizovana digitalna valuta, kaže analitičar politike u oblasti tehnologije, Džeri Brito.

„Bitkoin je rešio problem kompjuterske nauke: kako da dvoje ljudi razmenjuje novac preko interneta bez neke kompanije za bitkoin, bez vlade. Jednostavno, kao imejl“, kaže Brito sa Univerziteta Džordž Mejson.

To je privuklo kriminalce kojima odgovara zaobilaženje kontrole, zbog čega su američke vlasti nedavno zatvorile jednu internet kompaniju koja je trgovala ilegalnom robom. Ali, kako kaže predsednik regulatorne komisije Fondacije za bitkoin, Marko Santori, transakcije bitkoinom kontrolišu svi kompjuteri u sistemu.

„Bitkoin je u stvari strogo regulisan. Oni koji menjaju bitkoin u druge digitalne valute ili u dolare su kompanije koje podležu zakonu o bankarskoj tajni“, kaže Santori.

Pouzdanost sistema leži u činjenici da ukupna količina bitkoina u njemu mora uvek da bude na broju. Kompjuteri korisnika neprestano prate i odobravaju transakcije, za šta su plaćeni u bitkoinima, čiji broj se na taj način uvećava.

„Svakih deset minuta, novih 25 ipo bitkoina se ubacije u sistem, kao nadoknada nekom od nasumično izabranih 'majnera', koji su uposlili svoje kompjutere“, kaže Brito.

Sjedinjene Države, Nemačka i mnoge druge vlade odobravaju upotrebu bitkoina, iako neki funkcioneri traže strožu kontrolu. Kina je nedavno zabranila svojim bankama, ali ne i firmama, trgovinu u bitkoinima.

Santori kaže da je slanje novca preko sveta sada lakše i jeftinije.

„Više ne moraju da šalju dolare ili neku drugu valutu. Šalju bitkoine“, kaže on.

Od uvođenja, 2009. godine, vrednost bitkoina varirala je od nekoliko penija do blizu hiljadu dolara. Kako sve više kompanija prihvata bitkoin za plaćanje robe i usluga, i sve više potrošača ga koristi, ta digitalna valuta postala je popularna na svetskoj finansijskoj sceni.
XS
SM
MD
LG