Robot nazvan “bionički čovek” ovih dana privlači znatnu pažnju u ponovo otvorenom Nacionalnom muzeju aeronautike i svemirskih istraživanja, ovde u Vašingtonu.
Dva metra visoki bionički čovek zapravo nije robot već platforma koja nagoveštava budućnost medicine. U njegovo telo ugrađeni su mnogi veoma usavršeni veštački organi.
Nedavno je bio i glavna zvezda dokumentarnog filma o dostignućima na tom polju.
Psiholog Bertolt Mejer, koji ga je predstavio, kaže da bionički čovek pruža očigledne odgovore na neka važna pitanja.
“Koje delove ljudskog tela već možemo da zamenjujemo? Ako spojimo sve postojeće veštačke delove kako bi to izgledalo? Odgovor je – izgledalo bi ovako”, kaže Mejer, koji predaje na univerzitetu u Cirihu i ima veštačku, bioničku ruku. Bionički čovek ima čak 27 veštačkih delova.
“Ima sjajan niz veštačkih organa. Ima veštačko srce, kakvo se već koristi na ljudima, i koje pumpa njegovu veštačku krv”, kaže Mejer i dodaje, “ima istu bioničku ruku kao ja - jer sam rođen bez donjeg dela leve ruke, a smešten je u robotizovani egzoskelet, neku vrstu invalidskih kolica budućnosti – uređaj koji će omogućiti paralizovanima da hodaju.”
Delovi bioničkog čoveka pozajmljeni su od nekih od vodećih istraživača, kao što je profesorka farmacije na univerzitetu De Montford, u Britaniji, Džoan Tejlor, koja je konstruisala veštački pankreas.
“Ovi organi važni su ne za robote već kao doprinos budućnosti medicine”, kaže Džoan Tejlor.
A njihove implikacije su ogromne, kaže psholog Bertolt Mejer.
“Ovaj projekat pokazuje da već možemo da zamenjujemo mnoge obolele delove i da će tehnologija uskoro prevazići mnoge fizičke nedostatke i savladati mnoge bolesti, od čega će društvo imati dosta koristi”, kaže Mejer.
On ipak naglašava da svrha bioničkog čoveka nije da zameni ljude.
“Čovek se ne može zameniti. Ne postoji veštački mozak i svi ovi uređaji koje vidite napravljeni su da budu pod kontrolom ljudskog tela”, kaže Mejer.
Bionički čovek je primer kako saradnja između inženjera i lekara pomera granice ljudskih potencijala.
Dva metra visoki bionički čovek zapravo nije robot već platforma koja nagoveštava budućnost medicine. U njegovo telo ugrađeni su mnogi veoma usavršeni veštački organi.
Nedavno je bio i glavna zvezda dokumentarnog filma o dostignućima na tom polju.
Psiholog Bertolt Mejer, koji ga je predstavio, kaže da bionički čovek pruža očigledne odgovore na neka važna pitanja.
“Koje delove ljudskog tela već možemo da zamenjujemo? Ako spojimo sve postojeće veštačke delove kako bi to izgledalo? Odgovor je – izgledalo bi ovako”, kaže Mejer, koji predaje na univerzitetu u Cirihu i ima veštačku, bioničku ruku. Bionički čovek ima čak 27 veštačkih delova.
“Ima sjajan niz veštačkih organa. Ima veštačko srce, kakvo se već koristi na ljudima, i koje pumpa njegovu veštačku krv”, kaže Mejer i dodaje, “ima istu bioničku ruku kao ja - jer sam rođen bez donjeg dela leve ruke, a smešten je u robotizovani egzoskelet, neku vrstu invalidskih kolica budućnosti – uređaj koji će omogućiti paralizovanima da hodaju.”
Delovi bioničkog čoveka pozajmljeni su od nekih od vodećih istraživača, kao što je profesorka farmacije na univerzitetu De Montford, u Britaniji, Džoan Tejlor, koja je konstruisala veštački pankreas.
“Ovi organi važni su ne za robote već kao doprinos budućnosti medicine”, kaže Džoan Tejlor.
A njihove implikacije su ogromne, kaže psholog Bertolt Mejer.
“Ovaj projekat pokazuje da već možemo da zamenjujemo mnoge obolele delove i da će tehnologija uskoro prevazići mnoge fizičke nedostatke i savladati mnoge bolesti, od čega će društvo imati dosta koristi”, kaže Mejer.
On ipak naglašava da svrha bioničkog čoveka nije da zameni ljude.
“Čovek se ne može zameniti. Ne postoji veštački mozak i svi ovi uređaji koje vidite napravljeni su da budu pod kontrolom ljudskog tela”, kaže Mejer.
Bionički čovek je primer kako saradnja između inženjera i lekara pomera granice ljudskih potencijala.