U jednom malom gradu na američkom srednjem zapadu pokrenuta je inicijativa koja bi mogla da dovede do revolucije u konverziji otpadaka od biomase. “Čip enerdži” možda nije prva kompanija koja se bavi ovim poslom, ali njeni osnivači veruju da su prvi koji će da sagrade fabriku za reciklažu isključivo od recikliranih materijala.
Nadomak ruralnog Gudfilda u državi Ilinois stoji gomila drveta težine 4 i po miliona kilograma. Neki ljudi ovo nazivaju đubretom, ali ne i Pol Viver.
“Za mene ovo predstavlja barele sirove nafte. To je nagomilana energija”.
Razne kompanije već nekoliko godina koriste Viverove usluge za odstranjivanje industrijskog otpada, poput drvenih sanduka. Viver drvo konvertuje u gnojivo, gorivo i druge proizvode koje zatim prodaje.
“Mušterije mi plaćaju da neki materijal konvertujem u proizvod koji ima veću vrednost. Ukoliko sam uspešan u tome na kraju ja njima platim”.
Tajna njegovog uspeha ne leži u tome šta stvara već na koji način to radi. Viver, inače inženjer po struci, gradi postrojenje za reciklažu biomase pored ove ogromne količine drveta i to isključivo od recikliranih materijala, između ostalog već upotrebljenog betona i kontejnera za transport.
“Ukoliko bismo gradili postrojenje na klasičan način koristeći novi beton, čelik i slične materijale to bi nas koštalo 5 ili 6 miliona dolara. Ovako ćemo potrošiti milion i po do dva miliona dolara”.
Viver veruje da je ovo prvi objekat takve vrste, što je jedan od razloga zašto mu ne ide lako da u svoj plan ubedi i lokalne zvaničnike.
“Saslušali smo Polovu ideju ali smo skeptični jer je to nešto novo što nemamo sa čim da uporedimo”.
Međutim Viver je svojom istrajnošću uspeo da ubedi predsednika odbora okruga Vudford, Stena Glejžera.
“Kada je počela da se pojavljuje ogromna količina otpada postali smo sumnjičavi, ali Pol je bio toliko odlučan da je većina nas počela da veruje da će to uspeti”.
Kada zaista uspe kasnije ove godine, biće to zbog toga što je Viver uložio većinu svog novca.
“Grant za ovo postrojenje pokriva svega 18 odsto troškova gradnje. To je bilo dovoljno da odlučim da nastavim sa investicijom. Uložio sam mnogo novca i to je moj projekat. Nisam našao investitore. Niko mi ne pomaže, ovo je samo moj projekat”.
Viver se nada da će ovaj projekat poslužiti kao primer drugim centrima za reciklažu biomase, koji bi mogli da budu sagrađeni bilo gde u svetu i da će se tako sprečiti da milioni kilograma drveta završe na đubrištima.
“Nisam izmislio rupu na saksiji. Ovo je deo napora da se sagradi energetski održiva nacija”...
…i planeta.
Nadomak ruralnog Gudfilda u državi Ilinois stoji gomila drveta težine 4 i po miliona kilograma. Neki ljudi ovo nazivaju đubretom, ali ne i Pol Viver.
“Za mene ovo predstavlja barele sirove nafte. To je nagomilana energija”.
Razne kompanije već nekoliko godina koriste Viverove usluge za odstranjivanje industrijskog otpada, poput drvenih sanduka. Viver drvo konvertuje u gnojivo, gorivo i druge proizvode koje zatim prodaje.
“Mušterije mi plaćaju da neki materijal konvertujem u proizvod koji ima veću vrednost. Ukoliko sam uspešan u tome na kraju ja njima platim”.
Tajna njegovog uspeha ne leži u tome šta stvara već na koji način to radi. Viver, inače inženjer po struci, gradi postrojenje za reciklažu biomase pored ove ogromne količine drveta i to isključivo od recikliranih materijala, između ostalog već upotrebljenog betona i kontejnera za transport.
“Ukoliko bismo gradili postrojenje na klasičan način koristeći novi beton, čelik i slične materijale to bi nas koštalo 5 ili 6 miliona dolara. Ovako ćemo potrošiti milion i po do dva miliona dolara”.
Viver veruje da je ovo prvi objekat takve vrste, što je jedan od razloga zašto mu ne ide lako da u svoj plan ubedi i lokalne zvaničnike.
“Saslušali smo Polovu ideju ali smo skeptični jer je to nešto novo što nemamo sa čim da uporedimo”.
Međutim Viver je svojom istrajnošću uspeo da ubedi predsednika odbora okruga Vudford, Stena Glejžera.
“Kada je počela da se pojavljuje ogromna količina otpada postali smo sumnjičavi, ali Pol je bio toliko odlučan da je većina nas počela da veruje da će to uspeti”.
Kada zaista uspe kasnije ove godine, biće to zbog toga što je Viver uložio većinu svog novca.
“Grant za ovo postrojenje pokriva svega 18 odsto troškova gradnje. To je bilo dovoljno da odlučim da nastavim sa investicijom. Uložio sam mnogo novca i to je moj projekat. Nisam našao investitore. Niko mi ne pomaže, ovo je samo moj projekat”.
Viver se nada da će ovaj projekat poslužiti kao primer drugim centrima za reciklažu biomase, koji bi mogli da budu sagrađeni bilo gde u svetu i da će se tako sprečiti da milioni kilograma drveta završe na đubrištima.
“Nisam izmislio rupu na saksiji. Ovo je deo napora da se sagradi energetski održiva nacija”...
…i planeta.