Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden krenuo je na petodnevnu turneju u okviru koje će posetiti i Ukrajinu.
Jedan visoki zvaničnik Bele kuće najavio je da će Bajden u petak u razgovorima sa ukrajinskim liderima preneti američku zabrinutost povodom "ruskog kršenja mirovnog sporazuma iz Minska od 5. septembra", kojim je postignut prekid vatre između ukrajinskih snaga i proruskih separatista.
Bela kuća smatra da Rusija nije preduzela značajne korake da ispuni svoje obaveze prema potpisanom dokumentu, kao što je povlačenje svih svojih vojnika iz Ukrajine i zaustavljanje protoka plaćenih boraca, oružja i opreme preko granice.
Tokom boravaka u Ukrajini, Bajden će učestvovati u diskusiji o reformama koje obuhvataju borbu protiv korupcije i vladavinu zakona. Pored Ukrajine, Bajden će takođe posetiti Maroko i Tursku.
Koliko je održiv sporazum u Minsku?
Sve veća napetost izmedju vladinih snaga i separatista u istočnoj Ukrajini dodatno ugrožava dogovor o prekidu vatre koji je postignut pre dva meseca u beloruskoj prestonici, Minsku. Kako prenosi Skot Sterns, izveštač Glasa Amerike iz Stejt Departmenta, kritičari američke politike u Ukrajini kažu da je vreme da Obamina administracija odustane od tog mnogo puta prekršenog primirja i usmeri se ka novom dogovoru sa Rusijom.
Granatiranje u okolini grada Donjecka i izveštaji NATO-a o “ozbiljnom gomilanju” ruskih trupa u Ukrajini i duž granice naveli su vlasti u Kijevu da se pripreme za novu rundu okršaja sa separatistima.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Erik Rubin, ističe da je to još veći razlog da se dve strane vrate dogovoru o prekidu vatre iz mirovnog plana u Minsku, uspostavljanju “tampon” zone i povlačenju stranih plaćenika”.
“Postoji dogovor sa Ruskom Federacijom koji je u velikoj meri ignorisan, više je kršen nego što je poštovan, i zato je od ključnog značaja da se svi vrate sporazumu iz Minska, da se vrate nizu koraka koji bi veoma brzo mogli da doprinesu smanjivanju tenzija, okončanju nasilja i otvaranju puta napred ka kompromisu koji je prihvatljiv za sve.”
Medjutim, koncentrisanje na neuspešni prekid vatre dogovoren u Minsku, a da se ne pomogne u naoružavanju snaga ukrajinske vlade - nikada neće okončati nasilje, smatra republikanski kongresmen Stiv Stokman.
“Verujem da Stejt Department i predsednik greše u svom gledištu, u uverenju da je bolje ne reagovati. To je greška prema gradjanima Ukrajine koji se zalažu za slobodu, a naš predsednik ne obraća pažnju na to.”
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko kaže da je spreman da traži načine da se okonča konflikt. Medjutim, to rešenje će verovatno biti neki drugačiji sporazum, jer onaj iz Minska ne funkcioniše – smatra Kit Darden, profesor Američkog univerziteta.
“Ako se samo držimo Minska i govorimo Rusima vi ste potpisali Minsk, ukrajinskoj vladi – vi ste potpisali Minsk… to neće biti dobro. Ukrajinska vlada krši to primirje. Ruska vlada krši primirje iz Minska. Separatisti od početka krše Minsk. Ako se budemo držali tog parčeta papira a da ne nastavimo rad na nastojanjima da se pronadje diplomatsko rešenje, mislim da ćemo biti u nevolji.”
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer – koji je juče posetio i Ukrajinu i Rusiju – posle susreta u Kijevu je poručio da je sporazum iz Minska i dalje najbolji način da se spreči obnavljanje sukoba. Medjutim, nešto kasnije, posle susreta sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, Štajnmajer je ocenio da “nema razloga za optimizam” kada je reč o trenutnoj situaciji u istočnoj Ukrajini. Šef nemačke diplomatije se kasno sinoć u Moskvi sastao sa predsednikom Putinom, na poziv ruskog predsednika, upućen u poslednjem trenutku. Detalji razgovora, koji je trajao sat i 15 minuta, nisu objavljeni.