Kada zajednice reše da poboljšaju život u svojim okvirima, često se oslanjaju na planove i pisana dokumenta da bi sproveli željene promene. Projekat „Bolja četvrt“ se zasniva na drugačijoj zamisli – uvođenju jednodnevnih promena u četvrt i neposrednoj proveri njihovog funkcionisanja. Ta neprofitna organizacija pomaže gradovima da preurede neke od svojih najproblematičnijih ulica.
Tokom jedne subote, prazan lokal... pretvoren je u restoran sa dvorištem prepunim cveća. Napuštena kuća... postala je radnja za izdavanje bicikala, u kojoj ljudi razmenjuju moć pedala za voćne napitke. Na 25. aveniji, komunalni aktivisti su potpuno transformisali stariji, pretežno napušten trgovački deo u blizini centra Denvera. Tog dana, on je postao živa, privlačna četvrt. Uzor za to je pronađen u nacionalnoj akciji nazvanoj „Projekat bolja četvrt“. Svoj znoj su uložili dobrovoljci koji su se mesecima pripremali da pokažu kako privlačan ulični pejsaž može da oživi potpuno zapušteno susedstvo.
„Ovo je vrsta niskobudžetskog načina stvaranja privlačne sredine bez milionske državne pomoći.“
Arhitekta Gouša Kung vodi građansku organizaciju nazvanu „Pešački Denver“, koja zajedno sa drugim sličnim organizacijama pravi pristupačnija i privlačnija urbana susedstva. Ovde, u okolini Džefersonovog parka, ona objašnjava da su dobrovoljci dodali klupe, cveće i drveće – ali samo za jedan dan.
„Sve ovo nam je iznajmljeno. To znači da mora da se vrati. Drveće, cveće, sve će biti vraćeno.“
Pica je bila glavni deo jelovnika ovog kamioneta za prodaju hrane, koji je pozvan da tu provede dan. Stolovi po trotoaru su prilika da se uz jelo sedne i predahne.
„Odneću picu do jednog od malih prostora za sedenje u hladu i to će biti kao neki evropski kafe.“
Novi privremeni izgled i kolor 25. avenije, dopao se vlasnicima lokalnih firmi.
„Projekat mi se dopada. Dopada mi se atmosfera žura.“
Vlasnici umetničkog ateljea se takođe dopala atmosfera dnevnog okupljanja, ali kaže da u ovom okruženju ona peške izađe jedino da prošeta psa.
„Bilo bi lepo kada bismo mogli da izađemo iz automobila i vozimo bicikl i idemo na razna mesta, ali gustina stanovanja ovde jednostavno nije tako velika kao u Evropi, tako da je to malo teže.“
Meri Meki ovde vodi svoj atelje već dve decenije i pamti i bolja vremena. Dopala joj se ideja o privlačnijoj ulici, ali se pita da li su za to spremni njeni stanovnici.
„Drveće, u redu... Klupe, ne verujem da bi opstale naročito dugo. Ili bi ih polomili, ili ukrali.“
Bez obzira na to, Kang kaže da učesnici akcije i dalje čekaju saglasnost celog susedstva.
„Sarađujemo sa vlasnicima lokalnih radnji na uspostavljanu boljih uslova rada u zajednici, da bismo prikupili sredstva i dobili podršku za trajna poboljšanja na ovom području.“
I tako, žardinjere na pretežno beživotnoj ulici su i dalje prazne. Ipak, Kang se nada da će jednodnevno oduševljenje dovesti do trajnih promena 25. avenije i drugih ulica u ovom gradu.
Tokom jedne subote, prazan lokal... pretvoren je u restoran sa dvorištem prepunim cveća. Napuštena kuća... postala je radnja za izdavanje bicikala, u kojoj ljudi razmenjuju moć pedala za voćne napitke. Na 25. aveniji, komunalni aktivisti su potpuno transformisali stariji, pretežno napušten trgovački deo u blizini centra Denvera. Tog dana, on je postao živa, privlačna četvrt. Uzor za to je pronađen u nacionalnoj akciji nazvanoj „Projekat bolja četvrt“. Svoj znoj su uložili dobrovoljci koji su se mesecima pripremali da pokažu kako privlačan ulični pejsaž može da oživi potpuno zapušteno susedstvo.
„Ovo je vrsta niskobudžetskog načina stvaranja privlačne sredine bez milionske državne pomoći.“
Arhitekta Gouša Kung vodi građansku organizaciju nazvanu „Pešački Denver“, koja zajedno sa drugim sličnim organizacijama pravi pristupačnija i privlačnija urbana susedstva. Ovde, u okolini Džefersonovog parka, ona objašnjava da su dobrovoljci dodali klupe, cveće i drveće – ali samo za jedan dan.
„Sve ovo nam je iznajmljeno. To znači da mora da se vrati. Drveće, cveće, sve će biti vraćeno.“
Pica je bila glavni deo jelovnika ovog kamioneta za prodaju hrane, koji je pozvan da tu provede dan. Stolovi po trotoaru su prilika da se uz jelo sedne i predahne.
„Odneću picu do jednog od malih prostora za sedenje u hladu i to će biti kao neki evropski kafe.“
Novi privremeni izgled i kolor 25. avenije, dopao se vlasnicima lokalnih firmi.
„Projekat mi se dopada. Dopada mi se atmosfera žura.“
Vlasnici umetničkog ateljea se takođe dopala atmosfera dnevnog okupljanja, ali kaže da u ovom okruženju ona peške izađe jedino da prošeta psa.
„Bilo bi lepo kada bismo mogli da izađemo iz automobila i vozimo bicikl i idemo na razna mesta, ali gustina stanovanja ovde jednostavno nije tako velika kao u Evropi, tako da je to malo teže.“
Meri Meki ovde vodi svoj atelje već dve decenije i pamti i bolja vremena. Dopala joj se ideja o privlačnijoj ulici, ali se pita da li su za to spremni njeni stanovnici.
„Drveće, u redu... Klupe, ne verujem da bi opstale naročito dugo. Ili bi ih polomili, ili ukrali.“
Bez obzira na to, Kang kaže da učesnici akcije i dalje čekaju saglasnost celog susedstva.
„Sarađujemo sa vlasnicima lokalnih radnji na uspostavljanu boljih uslova rada u zajednici, da bismo prikupili sredstva i dobili podršku za trajna poboljšanja na ovom području.“
I tako, žardinjere na pretežno beživotnoj ulici su i dalje prazne. Ipak, Kang se nada da će jednodnevno oduševljenje dovesti do trajnih promena 25. avenije i drugih ulica u ovom gradu.