Linkovi

Berlinski proces unapređuje regionalnu saradnju, podseća EU na njene obaveze


Glas Amerike na srpskom

Berlinski proces bi morao da bude mnogo intenzivnije predstavljen u javnosti Srbije, a problem komunikacije predstavlja ozbiljno pitanje za evropsku budućnost regiona Zapadnog Balkana, rečeno je u utorak na konferenciji u Beogradu posvećenoj Berlinskom procesu i pripremama za Samit ZB6, koji će se održati u Trstu 12. jula.

Ciljevi Berlinskog procesa su povezivanje Zapadnog Balkana sa EU i unapređenje regionalne saradnje. Od 2014. godine, kada je pokrenut pod pokroviteljstvom Evropske unije, Berlinski proces postao je važan forum za susrete predstavnika vlada Zapadnog Balkana, kao i predstavnika privrednih komora regiona i civilnog društva.

Uz to, prema rečima ambasadora Italije u Srbiji, Đuzepea Manca, ideja Berlinskog procesa je zajednički pokušaj da se pruži podrška i insistira na obavezama koje je EU preuzela prema Zapadnom Balkanu.

Manco je rekao da će Italija, kao predsedavajuća samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, zapravo da doprinese integrisanju regiona Zapadnog Balkana bilo u formi pristupanja EU, ili nekom drugom obliku. „Dokle god sadrži koncept integracije, to je dobro. Moramo da radimo na tome da EU postane bliska i pokaže svoje liderstvo u ovom procesu”, rekao je italijanski ambasador.

Ipak, ne zna kako će Evropska unija izgledati u narednim godinama, kazao je on.

Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji je uz Fridrih Ebert fondaciju organizovao ovaj skup, ukazala je na potrebu da Berlinski proces, evrointegracije i regionalna saradnja "mnogo bolje komuniciraju".

Komunikacija je "instrument" za prevazilaženje problema i postizanje ciljeva, rekla je. "Problem komunikacije je ozbiljno pitanje kojim ćemo morati da se bavimo mnogo više. Ova inicijativa je pogled civilnog društva, a ne administracije", rekla je Minić. “Mi (za razliku od administracije) imamo mnogo više slobode, pišemo ono što mislimo i ne vodimo računa da li nam neko može zameriti. Radimo to stručno sa stanovišta našeg akumuliranog znanja“, rekla je ona.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je izjavio da ne veruje da je moguće napraviti carinsku uniju na Balkanu i da smatra da bi to bio "preveliki zalogaj". Crnobrnja je podsetio da je EU od osnivanja 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje carinske unije, ali da on "čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU".

Da bi carinska unija bila "viši nivo integracija" smatra profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić. "U tom slučaju bi morala da bude uvedena zajednička carinska tarifa i tada bi se unutrašnje granice izbrisale, a uspostavile spoljne, što bi omogućilo slobodno kretanje domaće i strane robe u okviru te unije", rekao je Bjelić.

Jedna od inicijativa je da se uspostavi zajedničko tržište radne snage, a ne samo slobodan protok robe, a predloženo je i zajedničko tržište koje bi omogućilo slobodno kretanje rada i kapitala.

Saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije Aleksandar Kovačević kazao je da je Berlinski proces "omogućio da se stvori privid kreditne sposobnosti, ali i da EU brine o ovim zemljama". "Ostaje pitanje u kakvoj je vezi Berlinski proces s kineskim i ruskim investicijama, da li će one ostati, da li će biti sprovedene, a ako ne, kako će se zaustaviti", naveo je on.

Kovačević je rekao da je manja šteta infrastrukturi naneta u bombardovanju 1999. godine nego što je nastala kao posledica dugotrajnog nedovoljnog održavanja. Dodao da nikada poplave nisu zahvatile veću površinu nego 2014, što je, kako je naveo, posledica gubitka šuma, neodržavanja rečnih kanala, a ne padavina kojih je bilo manje nego ranije.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert", Ursula Koh-Laugvic, podsetila je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju. “Utisak je da se nalazimo u večitoj krizi, ali to posmatram kao najbolji način da se posvetimo svom cilju”, rekla je ona, citirajući jednog od osnivača Unije, Žan Monea. Bez obzira na probleme, "ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu", rekla je.

Berlinski proces koji obuhvata obuhvata šest zemalja EU i šest zemalja Zapadnog Balkana, pokrenut je 28. avgusta 2014. godine kao forum susreta na najvišem nivou predstavnika vlada Zapadnog Balkana, privrednih komora i civilnog društva.

Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu, imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana u vreme kada je dalje proširenje EU odloženo za narednu deceniju.

Ovi kanali saradnje trebalo bi da doprinesu povezanosti u regionu, poboljšanju poslovnog okruženja, uključivanju domaćih preduzeća u regionalne vrednosne lance i podržavaju bliže funkcionalne integracije ZB u EU, rečeno je na skupu Beogradu.

XS
SM
MD
LG