Linkovi

'Stalni interes SAD za Balkan'

  • Rade Ranković

Hilari Klinton u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem

Hilari Klinton u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem

Posle Sarajeva, a pre Prištine državna sekretarka SAD Hilari Klinton posetila je i Srbiju. Kako analitičari u Beogradu ocenjuju - to je još jedan dokaz da Sjedinjene Države i dalje igraju aktivnu i nezaobilaznu ulogu u ovom regionu.

Od juna 1980. i posete tadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera Beogradu, preko usputne, poluprivatne posete državnog sekretara Kolina Pauela 2003. Srbija nije imala priliku da u vrlo kratkom periodu ugosti nekoliko američkih zvaničnika na najvišem nivou. Posle potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u maju prošle godine i nedavne posete zamenika državnog sekretara Džejmsa Stajnberga, u Beograd je danas stigla i državna sekretarka Sjedinjenih Država Hilari Klinton.

"Ono što prvo pada u oči kada govorimo o poseti gospođe Klinton našoj zemlji i regionu – Sarajevu i Prištini takođe, jeste da su te posete na visokom nivou učestale", kaže profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Dragan Simić, dok predsednik Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda dodaje:

"Čini mi se da to pokazuje stalni interes SAD za ovaj region, bez obzira što smo nisko na toj lestvici prioriteta, mislim da to pokazuje da SAD podržavaju evropsku politiku integracije ovog regiona u EU".

Dragan Simić, FPN

Dragan Simić, FPN

Prema oceni Dragana Simića razloge posete Hilari Klinton treba tražiti i u skorim, prilično burnim događajima, koji su se okončali podnošenjem zajedničke evropsko-srpske rezolucije o Kosovu:

"Meni se čni da poseta gospođe Klinton dolazi između ostalog i kao posledica zaokreta u spoljnoj politici Srbije. Od momenta kada je Srbija pristupila kooperativnije u odnosu na važne faktore u međunarodnoj zajednici i zajedno sa EU podnela tekst rezolucije u UN, od tog trenutka su otvorene nove mogućnosti da se sa jedne mrtve tačke u rešavanju kosovskog pitanja krene napred", smatra Simić.

S tim se slaže i Vejvoda:

"Mislim da je trenutak značajan da se pospeše ti pozitivni procesi. Sa jedne strane tu smo blizu početka tih razgovora između Beograda i Prištine, i sa druge strane u BiH se otvara to pitanje ustavnih reformi".

Ivan Vejvoda

Ivan Vejvoda


Kosovo i skori dijalog Beograda i Prištine je svakako jedna od tema, kojom su se danas bavili čelnici dve zemlje, a kako smatra Vejvoda, razgovori Klintonove u regionu biće sigurno posvećeni i pitanju daljeg širenja NATO saveza:

"S obzirom da nije dovršen proces evroatlantskih integracija, mislim da će SAD ostati, ne samo zainteresovane, nego i uključene u te procese dovršavanja, kako oni to kažu, nedovršenog posla na Balkanu".


Konačno, Hag i dalje evropske integracije su nezaobilazna pitanja ovakvih razgovora.

"Najvažnija je poruka da SAD i dalje podržavaju svim mogućim snagama dalje evropske integracijske procese regiona", kaže Vejvoda, a Simić dodaje:

"Unazad nekoliko godina svedoci smo da u nekoliko situacija, kada EU progurava neke svoje aranžmane i kada dođe do zastoja – upravo posle posete visokih zvaničnika iz SAD - ti procesi krenu napred".

Simić takođe podseća da Hilari Klinton važi za odličnog poznavaoca prilika i ljudi na Balkanu:

"Zanimljivo je da je tokom mandata predsednika Klintona otvoreno kosovsko pitanje na jedan način koji je bio veoma nepovoljan za nas ovde. Međutim, čini mi se da dolazak državne sekretarke gospođe Klinton sada može da napravi odlučujuće korake u pravcu iznalaženja rešenja kosovskog pitanja i stabilizovanja čitavog regiona".

Prema mnogim procenama, kako u Srbiji, tako i u svetu, ovo je poslednja prilika u kojoj Beograd još može da dobije dobre političke ponude. Ukoliko se i ovoga puta bude pokazao kao nedorastao sagovornik – sva je prilika da u nekim narednim razgovorima Beograd može da očekuje mnogo manje od onoga na šta danas računa.

XS
SM
MD
LG