Pčelinja društva u Americi su u nevolji. Stručnjaci nisu sigurni šta je uzrok ali kažu da bi moglo da bude loše održavanje košnica, premorene pčele, pesticidi ili paraziti. Jedan američki pčelar nastoji da odgaji matice otporne na parazite.
Za Adama Finkelstajna gajenje pčela počinje u rano proleće, u njegovoj kući u Merilendu. On i njegova supruga Keli Rauš popravljaju košnice i okvire za saće.
Finkelstajn i Rauš imaju oko 200 košnica na pet lokacija u okolini Vašingtona. Danas preseljavaju rojeve u veće košnice zbog prolećnog uvećanja rojeva.
„Ovo su sirovine za mlade pčele – proteinska baza koje radilice mešaju sa nektarom i prave pčelinje mleko kojim hrane larve da bi se razvile u pčele“, kaže Adam Finkelstajn.
On je očigledno zadovoljan...
„Matica izgleda vrlo dobro“. Finkelstajn pokazuje na maticu sa podsečenim krilima i tačkom na leđima, koja polaže sva jaja.
„Pčelari vole da se ovim hvale. Ovo su jaja spakovana u opnu, a ovo su mlade pčele radilice“, pokazuje Finkelstajn.
Finkelstajn kaže da je ovaj pčelinjak opitni centar za njegov program odgajanja.
„Proveravamo ih na sposobnost ležanja jaja, prezimljavanja, jačanja u proleće, na proizvodnju meda i na sposobnost opstanka u periodima bez hrane“, kaže Finkelstajn.
On je odgajio maticu otpornu na parazit varoa, potekao iz Azije koji prenosi viruse i predstavlja veliki problem…za odgajivače u zemlji i drugde.
Za veštačko oplođavanje matice potrebno je veliko strpljenje.
„Sa veoma malim instrumentima usmeravamo špric, ubrizgavamo semenu tečnost i matica je oplođena“, kaže Finkelstajn.
Finkelstajn proverava sve matice u košnicama. Kada ih oceni, nudu ih na prodaju. On ne koristi pesticide, za razliku od komercijalnih proizvođača koji se oslanjaju na njih.
„Ako lečenje podbaci ili ako nivo toksina u vosku u košnici poraste toliko da matica bude neplodna, kupci će kupovati bolje odgojene i tolerantnije matice“, kaže Finkelstajn.
Finkelstajn kaže da je nekoliko većih odgajivača počelo da sarađuje sa njim jer su shvatili da budućnost pčelarstva ne leži u boljim pesticidima već u maticama čiji potomci su otporniji na patogene.
Za Adama Finkelstajna gajenje pčela počinje u rano proleće, u njegovoj kući u Merilendu. On i njegova supruga Keli Rauš popravljaju košnice i okvire za saće.
Finkelstajn i Rauš imaju oko 200 košnica na pet lokacija u okolini Vašingtona. Danas preseljavaju rojeve u veće košnice zbog prolećnog uvećanja rojeva.
„Ovo su sirovine za mlade pčele – proteinska baza koje radilice mešaju sa nektarom i prave pčelinje mleko kojim hrane larve da bi se razvile u pčele“, kaže Adam Finkelstajn.
On je očigledno zadovoljan...
„Matica izgleda vrlo dobro“. Finkelstajn pokazuje na maticu sa podsečenim krilima i tačkom na leđima, koja polaže sva jaja.
„Pčelari vole da se ovim hvale. Ovo su jaja spakovana u opnu, a ovo su mlade pčele radilice“, pokazuje Finkelstajn.
Finkelstajn kaže da je ovaj pčelinjak opitni centar za njegov program odgajanja.
„Proveravamo ih na sposobnost ležanja jaja, prezimljavanja, jačanja u proleće, na proizvodnju meda i na sposobnost opstanka u periodima bez hrane“, kaže Finkelstajn.
On je odgajio maticu otpornu na parazit varoa, potekao iz Azije koji prenosi viruse i predstavlja veliki problem…za odgajivače u zemlji i drugde.
Za veštačko oplođavanje matice potrebno je veliko strpljenje.
„Sa veoma malim instrumentima usmeravamo špric, ubrizgavamo semenu tečnost i matica je oplođena“, kaže Finkelstajn.
Finkelstajn proverava sve matice u košnicama. Kada ih oceni, nudu ih na prodaju. On ne koristi pesticide, za razliku od komercijalnih proizvođača koji se oslanjaju na njih.
„Ako lečenje podbaci ili ako nivo toksina u vosku u košnici poraste toliko da matica bude neplodna, kupci će kupovati bolje odgojene i tolerantnije matice“, kaže Finkelstajn.
Finkelstajn kaže da je nekoliko većih odgajivača počelo da sarađuje sa njim jer su shvatili da budućnost pčelarstva ne leži u boljim pesticidima već u maticama čiji potomci su otporniji na patogene.