Linkovi

Nove tehnike istraživanja biosfere

  • Rozen Skribl

Tom Kunc u potrazi za slepim miševima

Tom Kunc u potrazi za slepim miševima

Nebo nad nama je puno života. A nova naučna disciplina koja se bavi odnosom ptica, slepih miševa i buba u biosferi ima svoje ime – aeroekologija. Na nedavnom skupu Američkog udruženja za unapređenje nauke, istraživači su govorili i o novim tehnikama istraživanja ovog biološki bogatog ekosistema.

Tom Kunc pričvršćuje majušne odašiljače na slepe miševe i ptice i koristi specijalne naprave za termalno snimanje da bi ih pratio. Sada, kao biolog na Bostonskom unverzitetu, on se ugleda i na meteorologe. Koristi radar.

„Tehnologija je usavršila stvari u toj meri da smo u stanju da vidimo i ono što ranije nismo mogli.“

Meteorolozi rutinski prate leteće organizme – takozvanu atmosfersku biomasu – da bi prognozirali vreme. Ali Kunc koristi očitavanje biomase iz mreže od 156 američkih radarskih stanica kao kontinentalnu vezu sa do sada nekorišćenom riznicom bioloških podataka.

„Na osnovu integrisanog i umreženog seta podataka možemo zaista da vidimo gde se i kada kreću po kontinentu slepi miševi i ptice.“

Termalni snimak slepih miševa

Termalni snimak slepih miševa

Kunc je bio na skupu Američkog udruženja za unapređenje nauke zajedno sa meteorologom sa Univerziteta Oklahome, Filipom Čilsonom i stručnjakom za slepe miševe Vinifred Frik, naučnom saradnicom na postdoktorskim studijama na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu. Ona objašnjava šta ih je nateralo da se udruže.

Mislite da možemo da procenimo broj slepih miševa u oblaku miševa. Naravno. Tako je u stvari naša saradnja i počela.“

Ta saradnja je dovela do uspostavljanja metoda za merenje mase slepih miševa koji tragaju za hranom po prirodi. Ona objašnjava da učestanost tih noćnih traganja može da pomogne u proučavanju životinjskog ponašanja, matrica seljenja i reagovanja biosfere na klimatske promene, kroz vreme i prostor.

„Možemo odjednom da pratimo veći broj različitih lokacija. To će nam dati zaista dobru sliku zdravlja ovih populacija. A ova specifična vrsta, brazilski slobodnorepi slepi miš, odrađuje veliki posao u zemljoradnji u pogledu uništavanja štetočina.“

Istraživači imaju pristup radarskim podacima koji se obnavljaju svakih pet minuta i 20 godina arhivisanog materijala. Vinifred Frik kaže da su podaci dostupni javnosti na internet portalu zvanom SOAR, što je skraćenica naziva koji bi mogao da se prevede kao Aeroekološki nadzor uz korišćenje vremenskih radara.

Ona kaže da korišćenje radara za kartiranje biosfere mnogo obećava i pozdravlja sve saradnike koji doprinose unapređenju tehnologije. Takođe se nada da će neke vedre večeri, bez oblaka, neki lokalni meteorolog rešiti da uključi radarski kanal za praćenje biosfere i izvesti - o oblaku slepih miševa.

XS
SM
MD
LG