Po završetku maratonskog sastanka vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova, u Skupštini Srbije u ponedeljak, domaćoj javnosti saopšteno je nešto što nije bila u prilici da čuje godinama - da su dve „zaraćene strane“ po prvi put posle dugo vremena napravile civilizacijski iskorak i uspele normalno da razgovaraju.
To je ujedno i jedini napredak koji se dogodio u odnosima na srpskoj političkoj sceni, jer sastanak ipak nije rezultirao sveobuhvatnim dogovorom čime je produžena neizvesnost daljeg toka izbornog procesa i ponovo otvoreno pitanje - hoće li opozicija u njemu uopšte i učestvovati?
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić saopštila je da će vlast implementirati preporuke ODIHR-a i prihvatiti dva od tri zahteva koje joj je ispostavila opozicija.
„Zeleno svetlo“ dato je zahtevima koji se tiču formiranja komisije za nadzor izbornog procesa i „otvaranja“ javnih medijskih servisa (Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine) za gostovanja predstavnika opozicije.
Međutim, oštro „ne“ ostaje zahtevu da beogradski i lokalni izbori koji nisu održani u decembru budu održani istog dana, uz obrazloženje da bi to bilo licitiranje sa zakonima i osnovim demokratskim principima i normama.
Iz opozicije predvođene koalicijama „Srbija protiv nasilja“ i „Nada“ ističu da ne traže ništa što je protivzakonito i da, ukoliko ne budu usvojena sva tri zahteva nije moguće postići dogovor.
To dodatno daje na značaju mišljenju da postoji mogućnost da svedočimo još jednom propalom pokušaju dijaloga koji bi vodio ka smirivanju tenzija, dodatno ako se uzme u obzir činjenica da se po kuloarima opozicione političke scene sve glasnije šapuće o jedinom preostalom "kecu iz rukava" - mogućnosti bojkota predsojećih izbora, ukoliko sveobuhvatni dogovor o poboljšanju izbornih uslova ne bude postignut sa vlastima.
Kao rok za konačan odgovor opozicija je vlasti odredila sredu, kada će razgovori biti nastavljeni, ali ne otkrivajući šta su njihovi dalji planovi ukoliko odgovor ostane odričan.
Poslanica Zeleno-levog fronta i profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu Jelena Jerinić kaže da, ukoliko ima političke volje, postoji više pravnih opcija kako bi moglo brzo da se dođe do rešenja kojim bi se omogućilo istovremeno održavanje izbora u Beogradu i na lokalu, ističući da je to „demokratska praksa“ u evropskim zemljama.
„Ono što je poslednje predloženo je izmena Zakona o lokalnim izborma koja bi zapravo omogućila da se skupštine opština i gradova raspuste nešto ranije kako bi izbori u njima mogli da se održe 2. juna. Ukoliko bi se dogovor postigao, to ne bi bilo problematično da se veoma brzo, čak i bez ikakve rasprave usvoji u Skupštini“, rekla je ona, dodajući da bi druga opcija bila donošenje leks specialisa koji bi sa sobom doneo i mogućnost da izbori budu organizovani nekog drugog datuma.
Dodaje i da se upravo SNS prošle godine u oktobru ponašala suprotno demokratskim praksama, kada su u više od 60 opština predsednici podnosili ostavke.
„Ono što je bilo njihovo objašnjenje, s obzirom na to da su naše kolege istakle taj primer, oni su rekli da 'oni ništa nisu uradili i da su ti ljudi sami dali ostavke'. Simultano, njih 60?“, upitala je Jerinić.
Govoreći o dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima, Jerinić kaže da je dobro to što se razgovaralo normalnim tonom, ali dodaje i da bi prihvatanje celokupnog paketa zahteva od strane vlasti kod nje na neki način probudilo sumnju, jer postoji veliko nepoverenje.
„Tražila bih onda dodatni prostor gde bi mogli da pokradu izbore jer mislim da oni ne bi sve te poluge moći i načine da pokradu izbore prepustili tek tako“, dodaje.
Novinarka i kolumnistkinja Demostata Marija Stojanović kaže da bi prihvatanjem i trećeg zahteva vlast sebi smanjila prostor za predizborne manipulacije, poput organizovane migracije birača.
Međutim, ona misli da ima nekih nagoveštaja da će vlast ipak popustiti i da će ispuniti i treći zahtev opozicije, ali da je to posledica spoljnih pritisaka.
„Ovo je definitivno posledica pritisaka spolja, ma koliko se vlast trudila da obezvredi ocene međunarodnih posmatrača. Imali smo rezoluciju Evropskog parlamenta koja nikada nije bila direktnija, potom i finalni izveštaj ODIHR-a i sve to je uticalo na ponašanje vlasti, ma koliko oni to nazivali spolja nametnutim pritiscima, upoređivali sa nekim neuporedivim situacijama poput ultimatuma. Mi (Demostat) mislimo da bez toga ne bi bilo pre svega ni ponovljenih beogradskih izbora“, kaže ona.
Sličan stav iznosi i politički analitičar Dragomir Anđelković. On kao glavnog pregovarača vlasti sa opozicijom vidi predsednika Srbije Aleksandra Vučića za kojeg misli da trenutno balansira na tankoj žici između dva pokrenuta procesa - onog koji se tiče ispunjavanja preporuka ODIHR-a pre narednih izbora i mogućnosti da Evropska komisija pokrene nezavisnu istragu povodom izbornih neregularnosti.
U tom kontekstu, Anđelković misli da se Vučić plaši mogućnosti bojkota i da će zato ipak uspeti da sklopi dogovor sa opozicijom.
„On se plaši bojkota i novih protesta i zato pokušava da se dogovori. Opozicija bojkotom ne bi sebi pucala ni u glavu ni u kolena, već bi iskopala rupu u koju bi Vučić mogao da upadne. Zato sada treba inisitirati da se maksimalno implementiraju preporuke ODIHR-a i zahtevi opozicije“, smatra on naglašavajući da će ukoliko opozicija sada „prokocka šansu“ - „upropastiti i sebe i demokratsku perspektivu Srbije“.
Marija Stojanović misli da bojkot nije u interesu vlasti, ali ni opozicije.
„Za opoziciju su sada ključni inkluzija i jedinstvo. Potreban je i temeljan, suštinski dijalog vlasti i opozicije. Bojkot bi bio nastavak i produbljabvanje aktuelne političke krize i već duboke društvene polarizacije. U tom slučaju ne isključujem mogućnost ni nastavka uličnih protesta kakve smo videli u decembru 2023. godine“, kaže ona.
„Vučiću bi to bilo neprijatno, jer kada bi imao narod na ulicama u okolnostima u kojima bi Evropska komisija mogla da donese odluku o pokretanju istrage o krađi izbora - protesti bi samo doprineli toj odluci“, dodaje Dragomir Anđelković.
On misli da će Vučić zato prihvatiti da izbori budu negde „između poštenih i nepoštenih“ jer bi, kako dodaje - SNS na poštenim izborima u Beogradu „doživeo debakl“.
„On će prihvatiti neku vrstu kompromisa koji bi bio koliko-toliko prihvatljiv za opoziciju“, kaže on.
Ipak, zaključuje mišlju da je ključan nadzor procesa implementacije dogovorenog.
„Nije samo stvar u tome šta se dogovori, već je stvar je u tome ko kontroliše proces implementacije, a Vučić je jako vešt u varanju tokom implementacije, tako da opozicija mora da vodi računa o tome ako želi da postigne bilo kakav uspeh“, zaključuje Dragomir Anđelković.
