Linkovi

Kako smiriti strasti na Balkanu?

  • Rade Ranković

Srpski premijer Aleksandar Vučić dočekuje članove Predsjedništva BiH

Srpski premijer Aleksandar Vučić dočekuje članove Predsjedništva BiH

Da li su odnosi u regionu Zapadnog Balkana plod pritisaka iz Evrope i sveta ili napora lidera zemalja regiona - to je pitanje koje se otvorilo u poslednje vreme sa pogoršanjem situacije u ovom delu sveta.

Odavno odnosi u regionu Zapadnog Balkana nisu bili na nižem nivou nego danas – sve što je mukotrpno građeno poslednjih 15-20 godina dovedeno je u pitanje poslednjih nedelja i meseci, a spisak događaja koji su komplikovali odnose među državama regiona čini se bez kraja.

Povratak Šešlja iz Haga, rehabilitacija Draže Mihajlovića, dron na stadionu, rezolucija u UN i obeležavanje 20-te godišnjice zločina u Srebrenici, slučaj Naser Orić, proslava dvadesetogodišnjice Oluje i drugi događaji podigli su temperaturu u regionu, a na površinu su izbile strasti nalik onim iz devedesetih:

"MI nismo svesni koliko su duboki problemi, koliko su duboke podele, koliko su ukorenjeni neki nacionalizmi, neke netrpeljivosti i mržnje, i koliko je lako da to ispliva na površinu. Možda je moglo i da se očekuje imajući u vidu jubileje tragičnih i nesrećnih događaja ove godine – znači da će to biti povod za raznorazna preispitivanja, okrivljivanja međusobna itd", smatra Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Ipak, kako smatra predsednica Foruma za međunarodne odnose Jelica Minić, ne treba zaboraviti da je u poslednjih 15 godina dosta ulagano u vraćanje poverenja i obnavljanje odnosa na Balkanu. Vojske, policije, bezbednosne službe država u regionu sarađuju, saradnja u kulturi u umetnosti je davno krenula, u privredi takođe, podseća Minić:

"To je jedna masa različitih, ozbiljnih regionalnih inicijativa, organizacija, institucija, neformalnih, onih koji se dešavaju u civilnom sektoru. Dakle, taj paralelni regionalni život postoji i on se odvija. Ja verujem da dubina tih već uspostavljenih odnosa, regionalnih, multilateralnih, amortizuje ove udare koji se dešavaju na bilateralnom nivou."

Ako je tokom 90-tih Srbija bila generator loših odnosa i sukoba u regionu, poslednjih godina stvari su se ipak promenile i, po oceni sagovornika Glasa Amerike, Srbija danas igra kreativniju ulogu u regionu nego pre 20 godina:

"Za divno čudo, uloga Srbije nije bila u toj meri negativna, u kojoj se moglo očekivati i imajući u vidu našu dugu istoriju proizvodnje raznih vrsta incidenata. Mislim da ta uloga nije bila militantna, izjave većine lidera su bile umerene", smatra Jelica Minić.

Na kraju ostaje pitanje kako ponovo smiriti strasti u regionu, da li je dovoljan predlog o prihvatanju zajedničkog dana sećanja svih država regiona, ili su potrebni ozbiljniji koraci. Krajem avgusta, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel biće održan sastanak država regiona na najvišem nivou u Beču, i iako je skup pre svega ekonomski, gotovo je izvesno da će na dnevnom redu biti i pitanje odnosa na Balkanu:

"To jeste dobar format. Šteta je što i mimo tih samita – bečkog, berlinskog, ili inicijativa EU, ne postoje redovni susreti u tom regionalnom formatu mnogo češće nego što sada postoje", ističe Maja Bobić.

Činjenica jeste da proces pomirenja i uspostavljanja normalnih odnosa u regionu ide jako sporo i teško, i u tom kontekstu je odgovornost političkih elita svih država ovog prostora još veća. Čini se da su ovoga puta političari najviše podbacili, nesvesni koliko teške reči i neodmereni potezi mogu region da vrate godinama unazad.

XS
SM
MD
LG