Linkovi

Proizvedena prva veštačka ćelija

  • Vesti Amerike

Prošle nedelje svetom se kao munja proširila vest da su američki naučnici proizveli prvu veštačku ćeliju, što su mnogi nazvali odvažnim ali i kontroverznim korakom ka stvaranju veštačkih živih bića.

Naučnici kažu da nije reč ni o kakvom monstrumu već o otkriću koje bi jednoga dana moglo da dovede do proizvodnje novih vrsta goriva, sredstava za efikasno čišćenje vode - na primer od izlivene nafte - ili brže proizvodnje vakcina.

Precizno rečeno, iz ćelije jedne bakterije odstranjen je prirodni hromozom - koji nosi šifru za njeno funkcionisanje - i zamenjen potpuno veštačkim, posle čega je bakterija nastavila da se razmnožava.

Džej Kreg Venter, čija kompanija je prva dešifrovala genom čoveka, kaže da je cilj proizvodnja organizama koji bi radili ono što prirodni organizmi ne rade.

"Upravo smo objavili prvu ćeliju sa sintetičkim hromozomom. Uz pomoć genetskog koda u kompjuteru i četiri boce sa hemikalijama sagradili smo sve od preko milion osnovnih parova DNK u tačnom redosledu i taj veliki molekul ubacili u ćeliju, koja je počela da ga čita i tako postala sasvim novo živo biće", rekao je Kreg Venter.

Naučnici su krenuli od ćelije jednostavnog organizma zvanog mikoplazma. Dešifrovali su sastav njenog genoma, odnosno DNK, koji sadrži milion i 100 hiljada slova C, G, A i T, a zatim napravili veštački genom i implantirali ga u ćeliju iz koje je odstranjen originalni DNK. U prvom trenutku ništa se nije desilo. Proverom je ustanovljena tipografska greška u sekvenci DNK, a kada je greška ispravljena ćelija je oživela.

Jasno je da ovo ne znači da je život stvoren od nežive materije jer je ćelija zadržala originalnu citoplazmu, ali je zato ona, prema instrukcijama iz novog DNK, počela da proizvodi iste proteine koje proizvodi ćelija sa prirodnim DNK. Kreg Venter kaže da to otvara mnoge korisne mogućnosti.

"Ovo je sjajna alatka za rešavanje problema sa kojima smo suočeni. Kroz 30 do 40 godina u svetu će biti 9 milijardi ljudi. Ni sada ne možemo svima da obezbedimo hranu, vodu, lekove i energiju, a u tom procesu uništavamo planetu. Kako ćemo to da uradimo za 9 milijardi? Biologija bi mogla da nam obezbedi nove izvore", kaže Džej Kreg Venter.

Novo otkriće pokrenulo je mnoga pitanja etičke prirode. Neki posmatrači, kao osnivač i direktorka firme Bajoetiks internešenel, Dženifer Miler, ističu da bi ta tehnologija mogla da bude krajnje opasna ako bi pala u pogrešne ruke.

"Teško je označiti neku tehnologiju kao uvek lošu ili uvek dobru, ali njena primena mora stalno da bude pod kontrolom", kaže Dženifer Miler.

Američka administracija takođe je iskazala zabrinutost. Predsednik Barak Obama naložio je Predsedničkoj komisiji za bioetička pitanja da odmah započne proučavanje implikacija ovog najnovijeg otkrića.

XS
SM
MD
LG