Vašingtonski istraživački Institut Brukings održao je ovih dana godišnju konferenciju pod naslovom „Od Lisabonskog sporazuma do grčke krize: da li je Evropa na svom početku ili kraju?“ Na skupu je učestovalo desetak uglavnom evropskih eksperata za Evropsku uniju. Jedna od glavnih tema bilo je dalje proširenje Evropske Unije. Prvi učesnik na panelu o toj temi bio je Ivan Krastev, predsedavajući Upravnog odbora Centra za liberalnu strategiju u Sofiji i član Odbora Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose.
Krastev je svoje izlaganje počeo balkanskim vicem o optimisti i pesimisti kad je reč o proširenju Unije:
„Pesimista je onaj koji veruje da će Albanija postati članica Evropske unije kada Turska bude predsedavajuća. Optimista je onaj koji veruje da će Turska postati članica kada Albanija bude predsedavajuća. Ovo sam ispričao da bih ilustrovao kako u ovom trenutku balkanske zemlje ne brinu šta treba da čine bi postale članice, nego brinu da li će ikada biti primljene u evropski blok,“ rekao je Krastev.
Krastev je rekao da bi zastoj u daljem proširenju evropskog bloka, negativno uticao na dalje transformaciju i reforme u zemaljama koje žele da se pridruže Uniji.
„Na području Balkana ne postoji uobičajeni proces izgradnje države. Sve su te zajednice započele reforme koje su utemeljene na načelima Evropske unije. Iza takvih napora stajala je nada učlanjenja u Evropsku uniju. Uskraćivanjem te mogućnosti, oduzeo bi se i motiv za sprovođenje daljih reformi,“ rekao je Krastev.
Majkl Li, generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, složio se da je posebno javnost starijih evropskih zemalja zasićena apsorbovanjem novih članica. Međutim, on je predložio rešenje.
„Mislim da je glavno tim zemljama pokazati, kao što je to slučaj sa Hrvatskom, da je perspektiva pridruživanja stvarna i da će zemlje koje ispune potrebne kriterujume stvarno moći da se pridruže. Mislim da je veoma važno da zemlje osete beneficije tokom čitavog procesa sprovođenja reformi za učlanjenje. To je, na primer, vrlo uspešno učinjeno liberalizacijom viznog režima za tri zemlje Zapadnog Balkana. Sve tri su u rekordnom vremenu ispunile uslove radi sticanja prava slobodnog kretanja. Predložili smo da Bosna i Albanija dobiju isti bezvizni režim do kraja godine," rekao je Majkl Li.
Po rečima Mari Mendras, zadužene za planiranje politike u francuskom ministarstvu inostranih poslova, Evropska unija sa teškoćom određuje svoju ulogu u svetu.
„Evropa treba da definiše svoju ulogu u gobalizovanom svetu kojI se veoma brzo menja sa velikim brojem potpuno novih odlika. Međutim, 27 zemalja evropskog bloka i dalje slede pojedinačne nacionalne politike, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu. To će tako ostati još niz godina. Jer, suština unije je nalaženje što jačeg konsenzusa odnosno politike oko koje se sve članice mogu složiti, ali i mogućnost da svaka zemlja sačuva sopstveni identitet, promoviše svoje regionalne interese i sačuva svoja savezništva," rekla je Mari Mendras.
Mada trenutno postoji zamor u pogledu dalje ekspanzije, Evropska unija sebe vidi kao teritoriju bez tvrdih granica, kaže Mendrasova. Međutim, sve zemlje koje budu sledile evropske, odnosno univerzalne standarde, mogu se nadati članstvu ili drugim čvrstim vezama sa evropskim blokom, naglasila je visoka zvaničnica Ke d'Orseja.