Linkovi

Osluškivanje svemira

  • Đorđe Putić

Konstrukcija sa antenama radioteleskopa Aresibo, teška 900 tona

Konstrukcija sa antenama radioteleskopa Aresibo, teška 900 tona

Portoriko je ostrvo istočno od Dominikanske republike, površine oko 9 hiljada kvadratnih kilometara, koje je američka teritorija od 1898. godine. Godine 1963. u jednoj karstnoj vrtači, u planinama Portorika, univerzitet Kornel sagradio je ogroman sferični tanjirasti reflektor sa antenama okačenim 49 metara iznad njega.

Početna namena bila je proučavanje jonosfere ali su naučnici ubrzo počeli da osluškuju signale iz dubokog svemira.

18 čeličnih kablova nose 900 tona tešku platformu na kojoj su antene podešene za razne frekvencije. Tanjirasti reflektor je stacionaran, ali zato antene mogu da se pomeraju po šinama što omogućava osluškivanje velikog dela neba, kaže radioastronom Robert Minčin.

Radioastronom, Dr. Robert Minčin, Opservatorija Aresibo

Radioastronom, Dr. Robert Minčin, Opservatorija Aresibo

„Teleskop Aresibo može da se pomera od vertikale 20 stepeni levo ili desno. Ali antene mogu i da se okreću tako da možemo da osluškujemo obrnutu kupu od 40 stepeni“, kaže Minčin.

Pošto se zemlja okreće – okreće se i kupa što omogućava osluškivanje oko jedne trećine čitavog svemira.

Reflektor teleskopa sagrađen je od perforiranih aluminijumskih ploča kako se na njegovom dnu ne bi skupljala kišnica.

U opservatoriji radi oko 20 naučnika podeljenih u tri discipline – radioastronomiju, proučavanje sunčevog sistema i atmosferske nauke – ali najviše je radioastronoma.

„Razne frekvencije primamo istovremeno pa je njihov zajednički zvuk nešto kao šum radioaparata kada je pomeren sa stanice. U stvari, to i jeste delimično zvuk svemira“, kaže Robert Minčin.

Vazdušni snimak radioastronomske opservatorije Aresibo

Vazdušni snimak radioastronomske opservatorije Aresibo

Snimljeni signali pretvaraju se u trodimenzionalne mape koje naučnici mere i proučavaju.

„3D mapu koju dobijemo analiziramo tragajući za galaksijama, proučavajući njihovu strukturu, grozdove galaksija i prazan međuprostor“, kaže Minčin.

Teleskop Aresibo može da se koristi i kao radar za proučavanje meseca i planeta, sve do Saturna, ali i objekata kao što su asteroidi. Druge frekvencije koriste se za proučavanje gornjih slojeva atmosfere.

Robert Minčin kaže da pored toga naučnici tragaju i za signalima inteligentnih bića.

„Potraga za vanzemaljcima, u okviru programa SETI, takođe se odvija u Aresibu. Jedna od važnih osobina radiosignala je da mogu da se pojačavaju i dele. Kada proučavam signale koji su meni interesantni ti isti signali odlaze do miliona privatnih kompjutera u svetu koji su uključeni u program SETI“, kaže Minčin.

Istraživanja u opservatoriji Aresibo zajednički finansiraju američka i portorikanska vlada, privatni donatori i prihodi od ulaznica za posetioce. Naučnici iz čitavog sveta mogu da podnose sopstvene predloge za istraživanja koja u naše vreme mogu da sprovode iz sopstvenih laboratorija pa čak i od kuće.

XS
SM
MD
LG