Linkovi

Kina: Najduža suša u pola veka

  • Vilijam Ajdi

Duga suša izazvala je velike probleme u Kini

Duga suša izazvala je velike probleme u Kini

Gradovi i pokrajine duže reke Jangce, u središnjoj Kini, bore se sa najtežom sušom u više od pola veka. Geološki stručnjaci kažu da ta suša ukazuje ne samo na posledice klimatskih promena, već na akutnu nestašicu vode i nužnost uspostavljanja ravnoteže između privrednog rasta i energetskih potreba Kine.

Najveće kinesko rečno jezero Pojang samo je jedan od primera koliko su ozbiljni problemi nastali zbog suše. To jezero, u pokrajini Đijangši, duž reke Jangce, prepolovilo se zbog suše, a nestašica vode pogodila je lokalnu poljoprivredu i ribolov. Teretni brodovi više ne mogu da plove nekim delovima reke Jangce zbog niskog vodostaja, što je poremetilo transport industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i ugrozilo snabdevanje fabrika lociranih duž reke.

Analitičari navode da se godišnje preko Jangcea transportuje oko 100 milijardi tona robe. Robert Kimbal, projektni koordinator u Institutu za svetske resurse, sa sedištem u Vašingtonu, kaže da se suša odražava i na proizvodnju struje.

„Sliv reke Jangce je veliki hidroenergetski izvor, a zbog suše proizvodnja struje u hidroelektrani na brani 'Tri klisure' smanjena je za oko 20 odsto. To znatno utiče na proizvodnju u fabrikama koje koriste taj energetski izvor“.

U međuvremenu, kineske vlasti su počele da ispuštaju velike količine vode iz rezervoara brane 'Tri klisure' kako bi se nizvodno od nje podigao vodostaj što po Kimbalovim rečima, ukazuje na to koliko je problem komplikovan.

Kada se sprovodi racionisanje vode i struje, kao što se to događa u slivu reke Jangce, kompanije i lokalne vlasti moraju da odrede aktivnosti i sektore koji su od kritične proizvodne i ekonomske važnosti kako bi na njih trošili raspoloživu količinu vode.“

Kit Šnajder, urednik u međunarodnom udruženju novinara i naučnika zvanom „Circle of Blue,“ koji prati stanje globalnih izvora vode, kaže da je nestašica vode sve veći problem u Kini.

„Prema kineskom Nacionalnom statističkom zavodu, Kina od 2000. gubi 35 milijardi kubnih metara vode godišnje. To znači da je do sada izgubljeno 350 milijardi kubnih metara, što je jednako količini koja protekne reke Jangce do Šangaja tokom osam meseci.“

Kineski meteorolozi, suše pripisuju klimatskim promenama. Međutim Šnajder smatra da je važan faktor i činjenica da se uzvodno od brane 'Tri klisure', nalazi više od 100 brana u različitim fazama izgradnje.

“Veštačka jezera su mač sa dve oštrice. S jedne strane u njima se čuva voda koja može da se ispusti u reku, a s druge jezera moraju biti puna da bi hidroelektrane mogle da rade”.

Kina pojačano radi na alternativnim izvorima energije i recikliranju vode u velikim gradovima. Međutim, voda je još uvek glavna komponenta složene mreže energetskih izvora i proizvođača energije, koja osigurava ubrzani privredni rast zemlje. Proizvodnja uglja obezbeđuje energiju za nagli rast kineske privrede, ali takođe troši 23 odsto od ukupne potrošnje vode u zemlji.

Kineski državni mediji prenose da suša pogađa više od milion hektara u sedam kineskih pokrajina. Do sada je u sušnim područjima Kine ispaljeno više od 4 hiljade raketa za stvaranje oblaka, kako bi se izazvale padavine. Međutim, metereolozi ne predviđaju obilnije kiše pre kraja juna.

XS
SM
MD
LG