Linkovi

Različite procene nesreće u Černobilu

  • Zulima Palacio

Spomenik žrtvama nuklearne nesreće u Černobilu

Spomenik žrtvama nuklearne nesreće u Černobilu

Pre dvadeset pet godina, u ranim jutarnjim satima 26. aprila 1986, reaktor broj Četiri nuklearne elektrane u Černobilju, u tadašnjoj sovjetskoj republici Ukrajini, eksplodirao je i izgoreo. To je bila najteža nuklearna nesreća svih vremena. Međutim, koliko je ljudi uistinu poginulo ili obolelo? Naučnici i žrtve i danas različito procenjuju ljudsku cenu nesreće u Černobilju.

Natalija Manzurova je preživela nesreću. Ona je sa još 15 naučnika upućena na poprište nuklearne nesreće ubrzo posle eksplozije, da započne četvorogodišnje istraživanje uticaja radijacije na životnu sredinu.

Od svih naučnika koji su bili tamo, ja sam još jedina živa. Tamo je bilo i laboratorijskih radnika koji su došli zajedno sa naučnicima. Samo nekolicina tih radnika je još u životu.

Otprilike 350 hiljada stanovnika koji su živeli u blizini Černobilja, koji su bili na posletku evakuisani, takođe je dobilo veće doze ozračenja od normalnih. Ali procene broja umrlih variraju od nekoliko stotina do gotovo milion.

Svetska zdravstvena organizacija je 2005. izdala izveštaj prema kojem broj mrtvih tokom prve decenije nije bio veći od 2200. Barton Benet, predsednik Černobiljskog foruma, istraživačkog tima Ujedinjenih nacija, kaže da je u izveštaju zaključeno da su posledice eksplozije bile daleko manje ozbiljne nego što su mnogi verovali.

Arhivski snimak uništenog reaktora u nuklearnoj elektrani Černobil

Arhivski snimak uništenog reaktora u nuklearnoj elektrani Černobil

Bilo je nekih neposrednih povreda radnika koji su prisustvovali nesreći. Ali za veliku većinu stanovnika u okolini poprišta nesreće, doze ozračenja su bile relativno male i ne bi trebalo očekivati da će biti praćene ozbiljnim zdravstvenim posledicama.“

U istraživanju Ujedinjenih nacija, utvrđeno je da se kod četiri hiljade černobiljskih žrtava, od kojih su mnogi deca, razvio rak štitne žljezde, od kojeg je obolela i Natalija Manzurova.

„Najgore je to što je moj imuni sistem toliko slab, da stalno dobijam nazeb ili grip, a imam i problem sa centralnim nervnim sistemom, naročito posle moždanog udara.“

Mnogi stručnjaci veruju da je zračenje posle černobiljske nesreće izazvalo porast broja urođenih mana, kaže doktorka Dženet Šerman, toksikološkinja i autor više knjiga o radijaciji.

„Sada smo utvrdili da se svega oko 20 odsto dece u Belorusiji smatra zdravom. Osamdeset odsto boluje, bilo od mentalnih poremećaja, smanjene težine pri rođenju, moždanih oštećenja i kombinovanih oboljenja.“

Međutim, Barton Benet kaže da su u regionu sa izrazito visokim siromaštvom, alkoholozmom i potrošnjom duvana, mnogi ljudi skloni da okrivljuju Černobilj za sve svoje zdravstvene probleme. Aleksej Jablokov, bivši naučni savetnik sovjetske vlade, piše da je Svetska zdravstvena organizacija propustila da iznese istinu o Černobilju.

„Prema našim proračunima, koje smo delimično objavili u ovoj knjizi, milion ili više dodatnih smrtnih slučajeva je tokom proteklih 25 godina povezano sa Černobiljom. A to nije kraj.“

Kako god da se odvija naučna debata, postoji nešto što je van diskusije: veoma veliko područje Ukrajine će ostati opasno radioaktivno – i nepogodno za život ljudi – još najmanje tri stotine godina.

XS
SM
MD
LG