Linkovi

Godišnjica ključne bitke za SAD

  • Greg Flakus

Inscenacija bitke kod San Hasinta

Inscenacija bitke kod San Hasinta

Jedna od bitaka koja je imala najdalekosežnije posledice u istoriji Severne Amerike, dogodila se pre 175 godina na polju istočno od današnjeg Hjustona u Teksasu. U bici kod San Hasinta, 21. aprila 1836, skrpljena vojska teksaških pobunjenika od oko 900 ljudi, pobedila je 1500 meksičkih vojnika i - osvojila nezavisnost. To je dovelo do Meksičko-američkog rata u kojem su Sjedinjene Države priključile Kaliforniju i druge države na jugozapadu, što je opet dovelo do spora oko širenja ropstva i na posletku do američkog Građanskog rata. Pucnjevi ispaljeni 1836, i danas odjekuju jugozapadom Sjedinjenh Država.

Ponavljanje priče pomoću inscenacije originalnog sukoba, traje duže od same bitke. Male snage teksaških pobunjenjika pod vođstvom generala Sema Hjustona, zbrisale su meksički logor za oko 18 minuta i to je bilo jedno od najvećih iznenađenja u američkoj istoriji. Meksikanci su do tada lako dobijali svaku bitku i moguće je da ih je ovde koštalo preterano samopouzdanje.

Zarobljeni meksički lider, general Antonio Lopez de Santa Ana, naredio je svojim trupama da odu iz Teksasa. On je potpisao dokument o nezavisnosti teritorije, što prema tvrdnjama zvaničnika u Meksiku nije imao pravo da učini. U ovoj inscenaciji bitke, priređenoj na originalnom bojnom polju, u blizini spomenika San Hasinto, Ilario de la Penja, meksički Amerikanac iz San Antonija u Teksasu, igrao je Santa Anu, koji je bio upućen u Teksas da uspostavi red. De la Penja kaže da saoseća sa Meksikom, ali da mu se više dopada strana koja je pobedila.

„Da li se dvoumim? Ne. Zadovoljan sam što je Teksas na posletku pobedio. Rodio sam se i odrastao sam u San Antoniju, tako da sam srećan što se sve završilo ovako.“

Mnogi Meksikanci su i dalje ozlojeđeni, jer smatraju da je reč o američkom grabljenju zemlje. Ali i neki od pobunjenika, kao što je slavni Huan Segin, bili su Meksikanci. A De la Penja dodaje da njihova kultura opstaje.

„Vidite da je španska kultura i dalje, zauvek prisutna na celom jugozapadu. A sada se hispanska kultura proširila i po celim Sjedinjenim Državama.“

Hispanska populacija u Teksasu

Hispanska populacija u Teksasu

Hispanci su etnička grupacija koja u Sjedinjenim Državama najbrže raste i verovatno će u narednim decenijama to biti dominantna kultura ovde u Teksasu i ostalim jugozapadnim državama. Elizabet Elizalde je došla na „predstavu“ sa sinom Edgarom.

Ja sam u duši prava Teksašanka, rodila sam se ovde, tako da smo došli da navijamo za teksašku stranu. Ali moji roditelji, koji su iz Meksika, pričaju malo drugačiju istoriju od ove koju smo ovde učili.“

Ipak, ona dodaje da Teksas i Meksiko Siti razdvaja više od hiljadu kilometara planina i pustinja. Prema tome, čak i da je Santa Ana pobedio u ovoj bici, ne bi mogao da zadrži kontrolu nad Teksasom.

„Možda bi to bila drugačija bitka, ali bi je oni opet izgubili, jer je Meksiko toliko daleko od ove zemlje i ne bi mogli dobro da je kontrolišu.“

Sa druge strane spomenika, na terenu na kojem su se pre 175 godina dogodili najžešći okršaji, profesor srednje škole Skot Grifin objašnjava događaj grupi svojih đaka. On je odrastao na tom području i celog života se bavio istorijom. Grifin kaže da razume da su neki ljudi tu dobili, a neki izgubili.

„Sa današnjeg meksičkog stanovišta, ako bih se našao u njihovom položaju, teško bi bilo tvrditi da to nije bio gubitak teritorije, da je izgubljeno nešto što je nekada bilo njihovo.“

Ali Grifin zapaža da je Meksiko imao vrlo malo doseljenika na današnjem američkom jugozapadu – uključujući i Teksas – gde su prevagu imali ratnici Apača, Komanča i drugih indijanskih plemena.

„Meksiko u to vreme nije mogao da privoli nikoga da ode iz Meksika i živi u ovom delu Teksasa. To je bio razlog da Santa Ana započne doseljavanje u današnje Sjedinjene Države.“

Ipak, neki Hispanici u Teksasu prate svoje poreklo do tog doba i voleli bi da su u ovoj inscenaciji predstavljene sve perspektive. Šesnaestogodišnja Džesika Tores je za ovu priliku obukla meksikansku majicu.

„Sasvim je ‘kul’ videti teksaško gledište, ali bi isto bilo dobro videti i meksičko viđenje događaja. A što se tiče majice, obukla sam je jer mi ide uz pantalone.“

Priča o ovoj bici, prema tome, u narednim godinama će biti ponovo prikazivana, sa novim naraštajem Teksašana, sastavljenim od pripadnika mnogih rasa i kultura koji preispituju istoriju. Kakvo bi god moglo da bude novo tumačenje, činjenica je da su se zahvaljujući ovoj bici i Meksičko-američkom ratu koji je usledio, Sjedinjene Države udvostručile po veličini, izašle na obale dva okeana i postale moćna sila na svetskoj pozornici.

XS
SM
MD
LG