Linkovi

Uticaj Kine na cene hrane

  • Stiv Baragona

Pirinčana polja u Aziji

Pirinčana polja u Aziji

Cene hrane u svetu su tokom protekle godine dostigle novi rekord. Eksperti predviđaju da će se inflacija ove godine verovatno usporiti, ali ne očekuju da će većina prehrambenih proizvoda u 2012. da pojeftini. Jedna zemlja međutim ima ogroman uticaj na globalne cene hrane.

Cena svinjetine, omiljenog mesa u Kini, protekle godine se naglo povećala. To je mnoge prisililo da smanje potrošnju. Ali jedna od mušterija u šali kaže da ne odustaje.

„Ako ljudi ne jedu svinjetinu, lice će im dobiti zelenu boju povrća. Morate da jedete meso. Bez mesa, nema snage.“

Ali pre svega nekoliko decenija, meso je u Kini bilo luksuz. Hrana je strogo ograničavana sve do 1980-ih. Kinezi su jeli meso jednom ili dva puta mesečno u vreme kada je odrastala ekonomistkinja Žu Ling, iz Kineske akademije socijalnih nauka.

„Samo je u vreme Kineske nove godine, svako mogao da dobije 250 grama svinjetine... Sećam se, mogla sam da dobijem svega 750 grama ulja godišnje.“

Ekonomske reforme Denga Šjaopinga tokom 1980-ih, postavile su temelje za čudovišan kineski rast. A kao što se događa svuda gde ljudi isplivaju iz siromaštva, kaže Žu, Kinezi su počeli bolje da se hrane.

Uticaj Kine na cene hrane

Uticaj Kine na cene hrane

To je bilo doba promene i poboljšanja ishrane. Suštinski, osim vegetarijanaca, u svakoj porodici je povećana potrošnja mesa i morske hrane.“

Potrošnja svinjskog mesa u Kini se udvostručila od 1990, a potrošnja piletine se upetostručila. Ali i životinje moraju da se hrane. Ishrana sve većih stada i jata, brzo je pretvorila Kinu u najnezasitijeg potrošača soje na svetu, kaže Hvaj Đang, iz američkog Sekretarijata za poljoprivredu.

„Pre 10, 15 godina, Kina praktično uopšte nije uvozila soju. Ali sredinom 1990-ih, kineski uvoz se drastično povećao, da bi danas premašio polovinu ukupne svetske trgovine sojom.“

„To je vrlo pozitivno za američku poljoprivredu.“

Odgajivači soje kao što je merilendski zemljoradnik Dejv Burijer, kažu da se cena njihovog roda gotovo udvostručila otkako je Peking ušao na tržište. Kina je protekle godine uvezla četvrtinu soje odgajene u Sjedinjenim Državama. Ova ogromna potražnja utiče na rast cena – i to ne samo soje. Za sve useve je potrebna plodna zemlja, kaže Hvaj Đang, iz Sekretarijata za poljoprivredu.

To onda stvara konkurenciju drugim usevima kao što su kukuruz i ostale žitarice.“

Đang kaže da nadmetanje za obradivu zemlju takođe doprinosi poskupljenju hrane. Očekuje se da će cene ostati visoke i zbog toga što Kina ne gaji dovoljno. Đang kaže de će sve veća srednja klasa tokom decenije više nego da se utrostruči.

„A potrošnja hrane u istom vremenskom periodu treba da se udvostruči. Uticaj toga na potražnju ne može da se preceni.“

Ali to nije samo Kina. Stanovnici Indije, Brazila i drugih ekonomija u ekspanziji, takođe postaju imućniji i bolje se hrane. Plus, očekuje se da se broj stanovnika planete do sredine veka poveća za još dve milijarde. To je naravno dobra vest za zemljoradnike kao što je Dejv Burijer.

Zaista mislim da će se zbog povećanja stanovništva nastaviti ogromna potražnja.“

A sve dok ponuda ne uhvati korak sa potražnjom, hrana će po svemu sudeći ostati skupa.

XS
SM
MD
LG