Međunarodni monetarni fond je saopštio da se globalni ekonomski oporavak pojačava, ali da je suočen sa novim opasnostima kao što su visoke cene nafte, budžetski deficiti država u razvoju i inflacija na novim tržištima. U danas objavljenom pregledu ekonomske situacije u svetu, MMF i dalje predviđa ovogodišnji globalni rast od 4,4 odsto i 4,5 odsto iduće godine. Navodi se da nove ekonomije nastavljaju da podstiču rast, pri čemu će Kina po svemu sudeći ove godine zabeležiti najbrži rast od 9,6 odsto, u skladu sa predviđanjem MMF-a u januaru. Indijska ekonomija raste po stopi 8,2 odsto, što je 0,2 odsto manje od prethodne projekcije. Sukobi, preveliki državni dugovi i potreba da se pronađu novi načini rešavanja globalnih problema posle kriza, neke su od ključnih tema na dnevnom redu prolećnog sastanka Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koji se narednih dana održava u Vašingtonu. Izglede za neujednačen globalni ekonomski oporavak komplikuju neredi na Bliskom istoku i severu Afrike i razaranje koje su trećoj najvećoj ekonomiji na svetu doneli zemljotres i cunami.
Nepredvidivi događaji, kao što su katastrofalni zemljotres i cunami u Japanu, koji su podstakli nuklearnu krizu i politički nemiri koju su zahvatili Bliski istok i severnu Afriku, očekuje se da će biti glavne teme na skupu predstavnika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu. Markus Noland je zamenik direktora u Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju.
„Mislim da će to biti važne tačke, upravo zbog toga što tamošnji razvoj nema kritični značaj samo za ljude u regionu, nego isto tako može da ima ogromne globalne posledice.“
Među tim posledicama je nagli skok cena nafte i mogućnost da on izazove novo globalno ekonomsko usporavanje. Premda se predviđa da svetska ekonomija ove godine umereno raste, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Dominik Stros-Kan, kaže da je oporavak i dalje okrenut naglavačke, i da privreda Kine i nekih ekonomija u razvoju, raste brže od zapadnih privreda.
„Posle Japana i još više u dugoročnom smislu, pitanje evropskih zemalja je svakako važno. Neke od tih zemalja su na raskršću zbog dužničkih problema, zbog problema u finansijskom sektoru.“
Uoči sastanka u Vašingtonu, Portugalija, jedna od najsiromašnijih zemalja eurozone, postala je treća članica Evropske unije koja je zatražila pomoć za otplatu svog prevelikog duga. Ekonomisti kažu da bi tim putem mogle da krenu još neke zemlje. Stros-Kan ističe da će novi izazovi zahtevati još veću saradnju država-članica.
„Zamah, spremnost na zajednički rad – još su tu, ali ne u istoj meri kao pre dve godine i to me veoma brine, jer je saradnja ono što nam je očigledno veoma potrebno.“
Predsednik Svetske banke, Robert Zelik, predlaže novi socijalni dogovor, koji će uzeti u obzir uticaj globalne politike na život pojedinaca.
„Naša poruka klijentima, bez obzira kakav im je politički sistem, jeste da ne mogu uspešno da se razvijaju bez dobre uprave i bez učešća građana.“
Slično kaže i Markus Noland iz Petersenovog instituta.
„Moraju da urade nekoliko stvari. Međunarodni monetarni fond posebno treba da nastavi da sprovodi program uspostavljen na samitu Grupe 20 u Seulu, koji će ove godine biti nastavljen na samitu u Kanu, program internih reformi upravljanja, kao i jačanja globalnog finansijskog sistema, posebno u pogledu njegovog odnosa prema načinu na koji zemlje u razvoju uzvraćaju na finansijsku krizu.“
Zelik upozorava da je nepreduzimanje akcije opasno isto koliko i preduzimanje loših poteza. On apeluje na vlade bliskoistočnih država da hitno sprovedu reforme koje će povećati zaposlenost, dok se ne razrade dugoročnije strategije. Očekuje se da Međunarodni monetarni fond naglasi važnost regulatornih reformi za poboljšanje globalne finansijske stabilnosti i smanjenje jaza između bogatih i siromašnih.