Linkovi

Bez duga posle studija

  • Majk Ozborn

Studenti koledža Berea

Studenti koledža Berea

Glas Amerike“ često izveštava o ogromnom broju Amerikanaca koji gube kuće zbog toga što ne mogu da otplaćuju kredite. Drugi, manje poznati uticaj ekonomskog pada jeste broj američkih diplomaca, koji nisu u mogućnosti da plaćaju svoje studentske kredite. U proseku, Amerikanci uzimaju 24 hiljade dolara na ime studentskog zajma, dok 14 odsto tih zajmova ostaje neotplaćeno. Novinar „Glasa Amerike“ Majk Ozborn posetio je koledž u malom mestu Berea, u državi Kentaki, čiji studenti retko moraju da se nose sa tolikim dugom.

Čas informatike u petak popodne na koledžu Berea po svemu podseća na slična predavanja na kampusima širom Amerike. Međutim, postoji ogromna razlika. Mada četvorogodišnje studije koštaju gotovo 100 hiljada dolara, ovi studenti nikada neće dobiti račun za studenski zajam.

Studenti Berea koledža plaćaju za svoje obrazovanje – dok studiraju – radeći na poslovima koje obezbeđuje njihova škola. Poput većine studenata, Džejn Tonelo, studentkinja četvrte godine radi oko 10 sati nedeljno između predavanja. Škola ju je podučila tkanju, a tkanine koje napravi prodaju se turistima, u radnjama na koledžu. Zbog toga će Džejn uskoro diplomirati bez ikakvog duga.

„Divan je osećaj znati da ću, kad završim studije, početi život bez duga ... što je zaista sjajno, jer se time ne mogu pohvaliti mnogi“.

Džejn Tonelo naučila je tkanje kako bi platila studije

Džejn Tonelo naučila je tkanje kako bi platila studije

Džejn Tonelo nada se da će postati lekar i planira da, kasnije ove godine, upiše studije medicine. I mada tkanje na primitivnom razboju ne izgleda relevantno za njenu karijeru u medicini, Džejn ističe da ju je taj zanat podučio vrednim veštinama.

„Veliki deo lekarskog posla je bavljenje ljudima i razvoj komunikativnosti, kao i umeće dobrog korišćenja vremena, učenje novih stvari. To nije baš toliko drugačije“.

Ako je verovati dekanu Berea koledža Dejvidu Tiptonu, današnji poslodavci tragaju baš za takvim veštinama.

„Sposobnost studenata da rade u timovima, da pokažu inicijativu, da budu odgovorni, da dolaze redovno na nastavu i to na vreme, to je ono što poslodavci traže... te „sporedne“ veštine, koje su svima potrebne da bi bili u stanju da budu dobri radnici“.

Kad je Berea koledž osnovan 1850-tih, većina stanovnika Kentakija bili su poljoprivrednici. Ovakav program rada tokom studija omogućio je siromašnim studentima da plaćaju za obrazovanje. Za današnje imućnije studente, taj program ima veoma različitu svrhu.

„U velikom broju slučajeva današnji studenti nikada do sada nisu radili, pa je ovo za neke od njih novo iskustvo. Mnoge, od samog početka, podučavamo šta znači raditi“.
Studenti u početku dobiju posao, od održavanja koledža, do prodaje robe u studentskom centru. Kasnije mogu i da biraju između gotovo 100 pozicija, uključujući zanate, poput tkanja i duboreza.

Berea je jedan od sedam takozvanih 'radnih' koledža u Americi, ali bi to uskoro moglo da se promeni. Dekan Tipton kaže da sve veći broj obrazovnih ustanova pokazuje interesovanje za holistički pristup ovog koledža obrazovanju.

„Kad je reč o obrazovanju kompletne ličnosti, to obuhvata glavu – odnosno akademska stremljenja, ruku – odnosno rad, i srce –duhovni element pojedinca“.

Džejn Tonelo navodi da joj radno vreme doprinosi uspostavljanju ravnoteže u životu. Tkanje je za nju dobrodošla promena u odnosu na studije medicine.

Veoma sam srećna da imam nešto što balansira naučnu i kreativnu stranu. Na neki način, posao je moje vreme kada sam srećna i kad ne moram duboko da razmišljam“.

Američke insitucije višeg obrazovanja mogle bi imati koristi od primera ovog koledža. Nedavnom studijom prestižnog Univerziteta Džordžaun utvrđeno je da američki koledži ne obavljaju baš dobar posao u podučavanju studenata praktičnim veštinama, koje će američki biznisi u budućnosti tražiti od njih.

XS
SM
MD
LG