Linkovi

Ugrožena svetska lovišta ribe

  • Rozean Skribl

Broj grabljivica se, prema procenama stručnjaka, smanjio za dve trećine u poslednjih 100 godina

Broj grabljivica se, prema procenama stručnjaka, smanjio za dve trećine u poslednjih 100 godina

Globalna potrošnja ribe dostigla najviši nivo u istoriji, navodi se u novom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu. Prema podacima iz izveštaja, trećina svetskih lovišta ribe su ili opustošena, ili se koriste više nego što kapaciteti dozvoljavaju ili postoji hitna potreba da se obnove. Na nedavno održanom sastanku Američke asocijacije za unapredjenje nauke u Vašingtonu, jedan stručnjak za opadanje broja svetskih lovišta ribe izložio je šta može da se učini po tom pitanju.

“Ostaće ribe, ali to će biti drugačiji okean od onog koji su znali naši roditelji i njihovi roditelji, a i od onoga što vidimo danas”.

Profesor Vili Kristensen sa Univerziteta Britanske Kolumbije predstavio je uznemiravajuću sliku tog okeana budućnosti.

“Promenili smo okean; odstranili smo veliku ribu”.

Kristensen kaže da je njegova vizija okeana budućnosti rezultat proučavanja 200 modela marinskih ekosistema sa svih krajeva planete.

“Procenjujemo da se broj riba grabljivica, velikih riba koje se hrane drugim ribama, smanjio za dve trećine u poslednjih 100 godina i da se opadanje njihovog broja ubrzava”.

Profesor Vili Kristensen

Profesor Vili Kristensen

Tokom tog istog perioda od 100 godina, broj riba kojima se grabljivice hrane, kao što su sardele, haringe i sardine se udvostručio. Kristensen objašnjava da ova animacija, koja je napravljena po uzoru na model peruanskog ekosistema, pomaže da se sagledaju trendovi u poslednjih 50 godina.

“Ovo nije skrin sejver. Ovo je trodimenzionalni prikaz podvodnog sveta i toga koliko je kakvih riba tamo bilo u prošlosti i kako se to promenilo tokom vremena”.

Preveliki lov na ribe, zagađenje i globalne klimatske promene predstavljaju najveću pretnju zdravlju okeana.

Ako pogledamo u budućnost, videćemo manje stabilne ekosisteme u okeanima. U njima će biti malih riba i vrlo malo organizama koji kontrolišu ekosistem. Trebaju nam ribe grabljivice da bi sačuvale zdravu populaciju manjih riba”.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, riblje farme će u budućnosti zameniti okeane i postati glavni izvor ribe za ljudsku ishranu. Kristensen skreće pažnju da vlasnici ribljih farmi hrane ribe koje odgajaju raznim vrstama manjih riba, što samo dodatno ugrožava zdravlje okeana.

“Umesto da pecamo niz lanac ishrane mi tako jedemo. Trebalo bi da jedemo sardine i sardele. I to se sve više dešava, ali većina tih manjih riba se ne koristi za ljudsku ishranu, iako bi to mogla da bude praksa”.

Stručnjaci za lovišta ribe kažu da je rešenje jednostavno – ukoliko bismo promenili način ishrane i počeli da jedemo više malih riba, a manje grabljivica, to bi pomoglo da se povrati biodiverzitet u ekosistemu okeana.

XS
SM
MD
LG