Na početku 2011. godine stručnjaci razmatraju sve veći uticaj ekoloških pojava na ekonomiju i politiku. Događaji na tom planu utiču na donošenje odluka između ostalog i u vezi sa bezbednošću hrane, energijom i transportom.
Gotovo 25 modela električnih ili hibridnih automobila pojaviće se ove godine na američkom tržištu. Velike korporacije najavljuju zamenjivanje svojih voznih parkova štedljivijim vozilima. Džonatan Laš je predsednik Instituta za svetske resurse, koji je nedavno u Vašingtonu objavio prognozu ovogodišnjih ekoloških događaja.
"Pitanje je kolika će biti ekološka korist od prelaska na električne automobile. Ako vozite takav auto u području u kome struja uglavnom dolazi od uglja, smanjenje ugljendioksida će biti oko 25 odsto", kaže Laš.
Laš predviđa da će transport biti jedna od najvažnijih tema. Zagušenja u velikim gradovima izazivaju veliku zabrinutost. Kolumbija i Brazil već transportuju milione ljudi sistemima brzih autobusa, izbegavajući tako velike investicije i saobraćajne gužve.
"Brzi autobusi su jeftini i efikasni i takvi sistemi će se brzo širiti, jer megapolisi u zemljama u razvoju moraju brzo nešto da učine", kaže Laš.
U međugradskom saobraćaju Kina znatno ulaže u brze vozove, mnogo više nego druge zemlje. Laš primećuje da Kina sada ima više brzih pruga nego sve ostale zemlje zajedno. Kina takođe mnogo ulaže u obnovljive izvore energije.
"Ne može se posmatrati ono što Kina radi, a da se ne bude impresioniran obimom njenih ambicija u smislu ekoloških promena i nivoa predanosti tim planovima", kaže Laš.
Laš primećuje da, u političkim odlukama, Sjedinjene Države zaostaju za svetom. Prošle godine, američki Kongres nije odobrio predlog zakona o klimatskim promenama. Kao rezultat, kaže on, razvoj čiste energije u Americi je spor. Ali on se nada da će promene na nižim nivoima dovesti do promena na federalnom nivou.
"Više od 20 pojedinačnih država sprovodi sopstvene klimatske programe. Na nivou zajednica - nekoliko stotina gradova ili velikih preduzeća takođe radi na tome", kaže Laš.
Na saveznom nivou, jedino će američka Agencija za zaštitu životne sredine početi da reguliše oslobađanje ugljendioksida i otrovnih supstanci. Ali tome se već protive predstavnici industrije i neki političari. Laš kaže da će promena biti i na planu cena hrane, koje rastu ne samo zbog veće potražnje za energijom i rasta populacije.
"Tu tendenciju pojačavaju klimatske promene svuda u svetu. Poplave, suše i oluje remete snabdevanje poljoprivrednim proizvodima", kaže Laš.
Kristofer Delgado, iz Svetske banke, u Vašingtonu, kaže da meteorološke pojave, kao one prošle godine u Rusiji, utiču na proizvodnju pšenice.
"Situacija je sada nešto bolja nego 2008, jer su zalihe pšenice veće, ali to neće dugo trajati", kaže Delgado.
Stručnjaci takođe kažu da će se situacija u siromašnim zemljama pogoršati ako svet ne bude posvetio pažnju uticaju klimatskih promena na poljoprivredu. Endru Stir je specijalni izaslanik Svetske banke za klimatske promene.
"Ako ne preduzmemo ozbiljnu akciju prinosi u najsiromašnijim delovima sveta, kao što je Afrika, će opasti. Prema nekim procenama prinosi u Africi će 2100. godine biti manji za skoro 50 odsto", kaže Stir.
Stir kaže da Svetska banka radi u više od 130 zemalja na smanjenju posledica klimatskih promena, posebno na poljoprivredu.