Linkovi

Prvo spuštanje u Marijanski rov

  • Vesti Amerike

Batiskaf Trst kojim su se 1960. godine Žak Pikar i Donald Volš spustili na dubinu od oko 11 hiljada metara, do najdublje tačke na zemlji

Batiskaf Trst kojim su se 1960. godine Žak Pikar i Donald Volš spustili na dubinu od oko 11 hiljada metara, do najdublje tačke na zemlji

Dok svet sa nestrpljenjem očekuje snimke o spuštanju filmskog reditelja Džejmsa Kamerona do najdublje tačke na zemlji mnogi su se setili jedine prethodne posete tom mestu, pre 52 godine. Batiskaf američke mornarice nazvan Trst spustio se na dno 11 kilometara dubokog Marijanskog rova, u Tihom okeanu. Jedan od članova posade bio je bivši oficir američke mornarice, Donald Volš.

Donald Volš vratio se u mislima na to mesto, ovde u Muzeju američke mornarice, u Vašingtonu, gde je izložen batiskaf Trst (Trieste).

„Naš posao bio je da održavamo i upravljamo batiskafom. Naučnici u laboratoriji mornarice odlučivali su o istraživanjima, o tome kakva oprema će biti ugrađena i kakva merenja i uzorke ćemo uzimati“, kaže Volš.

Pre 52 godine, Volš, tada mornarički poručnik, bio je kopilot na batiskafu tokom rekordnog zaronjavanja do dubine veće od visine Mont Everesta.

„Nije moglo da bude bolje demonstracije bezbednosti ove platforme od zaronjavanja do najdubljeg mesta i povratka bez ikakve ogrebotine ili kvara“, priseća se Volš.

Volš objašnjava da je batiskaf Trst, nalik na podmornicu, imao sopstveni pogon, a da su rezervoari za izronjavanje bili ispunjeni benzinom.

„U osnovi to je bio podvodni balon iz dva dela. Ovaj dugi cilindrični objekat je balon, koji je bio ispunjen tečnošću lakšom od morske vode – odnosno avionskim benzinom. A ispod balona je kabina u kojoj smo bili mi“, kaže Volš.

Mesta je bilo samo za dvoje ljudi - Volša i francuskog okeanologa Žaka Pikara.

Trst je zaronio 23. januara 1960. po uzburkanom moru. Sve je išlo dobro do dubine od devet i po kilometara kada su čuli prigušeni udarac.

„Načuljili smo uši, ali nismo znali šta ga je uzrokovalo. Samo smo znali da smo živi i da sve funkcioniše. Instrumenti su pokazivali da se zaronjavanje odvija dobro“, kaže Volš.

Kasnije se pokazalo da je šum izazvalo prskanje prozora od pleksiglasa, ali on ipak nije procureo.

Trst se bezbedno spustio na dno Marijanskog rova. Čitav put tamo i natrag trajao je osam sati. Do sada, niko se nije ponovo spustio na to mesto sve do nedelje, 25. marta, kada je filmski reditelj Džejms Kameron zaronio u svom „vertikalnom torpedu“ zvanom Dip si čelindžer.

„Znamo jako malo o bićima koja tamo žive. Malo znamo o njihovim biološkim zajednicama. Ne znamo kako su se te životinje prilagodile na ogroman pritisak koji tamo vlada“, rekao je Kameron pre spuštanja.

Kameron je oko šest sati snimao i prikupljao uzorke pre povratka na površinu. 81-godišnji Donald Volš bio je među prvima koji su ga pozdravili na matičnom brodu.

XS
SM
MD
LG