Severna i Južna Koreja razmenile su vatru u jednom od najozbiljnijih sukoba između dve zemlje od kraja korejskog rata, sredinom prošlog stoleća. Najmanje dva južnokorejska marinca su poginula, a još nekoliko marinaca i civila je ranjeno tokom artiljerijskog napada na malo pogranično južnokorejsko ostrvo Jonpjong, u Žutom moru.
Severna Koreja zasula je granatama ostrvo Jonpjong, pošto je prethodno upozorila Seul da obustavi vojne manevre u spornom području koje Pjongjang tretira kao svoje teritorijalne vode. Južna Koreja je odbila, i, u okviru vojne vežbe, ispalila artiljerijsku vatru, dalje od severnokorejske teritorije. Sever je, tada, ispalio granate na ostrvo.
Reagujući na artiljerijski napad Južna Koreja je naredila uzletanje nekoliko borbenih aviona. Zbog incidenta je zaveden najviši nivo pripravnosti od kraja Korejskog rata, a rukovodstvu zemlje je naloženo da se skloni u posebnu podzemnu prostoriju gde je održan hitan sastanak.
Južnokorejska vlada nazvala je taj incident očiglednom i neoprostivom ratnom provokacijom, i upozorila da će odlučno odgovoriti na dalje provokacije.
“Stotine saopštenja ili sastanaka ne bi vredelo. Mislim da je dužnost vojske da uzvrati akcijom. Mi, iznad svega, nikada nećemo tolerisati napade na civile”, poručio je južnokorejski predsednik Li Mjung-Bak.
Severnokorejska državna televizija optužila je za incident Južnu Koreju, navodeći da je Pjongjang otvorio vatru tek pošto je više puta upozorio Južnu Koreju da prekine vojne manevre na ostrvu.
Citirajući saopštenje severnokorejskih oružanih snaga, voditelj televizijske emisije upozorio je Južnu Koreju da će, "ukoliko bude ušla makar za samo hiljaditi deo milimetra" u teritorijalne vode Severne Koreje, biti izložena "nepokolebljivim, nemilosrdnim vojnim kontra-merama".
Sjedinjene Države, koje imaju oko 25 hiljada vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji, osudile su napad zahtevajući od Pjongjanga da zaustavi neprijateljsku akciju i poštuje odredbe primirja iz 1953.
Žitelji ostrva Jonpjong kažu da je počinjena velika šteta. Na ostrvu živi više od hiljadu ljudi, od kojih su se mnogi sklonili u bunkere. Drugi čamcima beže sa ostrva.
Jonpjong se nalazi kraj južne strane granice koju su odredile Ujedinjene nacije posle Korejskog rata, ali koju Severna Koreja osporava polažući pravo na ostrvo. U periodu između 1999. i 2002. došlo je do nekoliko ozbiljnih oružanih sukoba u blizini spornog ostrva. Dve Koreje su tehnički i dalje u ratu. Trogodišnji građanski rat okončan je bez pobednika, a do sada nije potpisan nikakav mirovni ugovor između dve zemlje.
Tenzije na Korejskom poloustrvu izazvale su zabrinutost svetskih zvaničnika. Predsednik SAD, Barak Obama, koga su saradnici u Beloj kući probudili oko 4 sata ujutru da ga obaveste o incidentu, oštro je osudio napad Severne Koreje a Vašington je pozvao Pjongjang da obustavi “ratoborne aktivnosti”.
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun izrazio je duboku zabrinutost zbog incidenta, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da vidi “ogromnu opasnost” od eskalacije sukoba.
Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg osudio je Pjongjang zbog “ničim izazvanog napada.” Kina, koja je saveznik Severne Koreje, saopštila je da obe Koreje moraju da ulože veći trud u održavanje mira, dok je Japan incident nazvao “neoprostivim”.