Linkovi

Česti korisnici Fejsbuka manje srećni

  • Mana Rabi

Česti korisnici Fejsbuka manje srećni

Česti korisnici Fejsbuka manje srećni

Rezultati istraživanja, koja su sprovedena u poslednjih nekoliko godina, pokazala su da su korisnici društvenih mreža uglavnom manje srećni od onih koji takve sajtove ne koriste. Jedna nova akademska studija, međutim, ukazuje da društvene mreže, kao što je Fejsbuk, takođe utiču na to kako doživljavamo koliko su drugi ljudi srećni.

Ako upitate bilo koju mlađu osobu u Americi, poput ovih studenata sa univerziteta “Džordž Mejson” u Virdžiniji – koliko imate prijatelja na Fejsbuku, dobićete odgovor koji zvuči ovako nekako:

“Pa nisam nikada proveravala. Verovatno između 350 i 400”.

“Stalno sam na Fejsbuku i onda vidim: vau, ona je ovde, on je tamo”.

Ja sam ozbiljna korisnica i dosta se oslanjam na to. Proveravam sajt nekoliko puta dnevno”.

Istraživači sa Univerziteta “Juta veli” u Oremu u državi Juti, želeli su da utvrde da li vreme koje korisnici provode na Fejsbuku utiče na to kako vide – ne sebe – već druge korisnike. Upitali su 425 studenata da li smatraju da drugi ljudi imaju bolje i srećnije živote od njihovih. Zatim su ispitali navike istih studenata u vezi sa Fejsbukom – odnosno od kada su korisnici te društvene mreže ili koliko sati nedeljno provode prateći šta rade njihovi Fejsbuk prijatelji.

Kada su uporedili rezultate zaključili su da oni koji više vremena provode na Fejsbuku imaju više tendencija da misle da su životi drugih ljudi bolji i srećniji od njihovih. Ovo se posebno pokazalo tačno za studente koji su imali više prijatelja koje ne poznaju lično. Psiholog Tod Kešdan sa univerziteta “Džordž Mejson”, koji proučava sreće, pročitao je rezultate istraživanja iz Jute.

“Stalno slušaju kako se drugim ljudima dešavaju divne stvari što zatim porede sa svojim životom. Zbog toga za sebe misle ‘moj život nije zanimljiv ili zadovoljavajući, kao što izgledaju životi drugih ljudi’ “.

Autori studije iz Jute kažu da bi rezultati mogli da se opišu psihološkim stanjem poznatim kao “predrasude na osnovu prepiske”. Drugim rečima, to je kada izvlačimo zaključke o drugima na osnovu njihove naravi ili ličnosti ignorišući realne životne okolnosti.

U slučaju Fejsbuka, vrlo je lako pretpostaviti da su prijatelji iz društvene mreže uvek srećni s obzirom da gotovo niko ne govori o svojim negativnim osobinama ili događajima, već samo o pozitivnim. Studenti kažu da su imali slična osećanja kada su gledali profile svojih prijatelja dok su bili u srednjoj školi, međutim da su sada kada su na fakultetu, više svesni uticaja koji to ima na njih.

“Ljudima se možda čini da je moj život savršen i da mi se ništa loše ne dešava. Međutim to je lažan osećaj, to je potpuno druga osoba sa mojim licem”.

“Svesna sam da ono što ljudi stavljaju na svoje Fejsbuk stranice nije zapravo njihova stvarnost. Čini mi se da ljudi objavljuju lažne fotografije sebe samih i da pokušavaju da predstave sebe boljim nego što inače jesu”.

Psiholozi se slažu da su Fejsbuk i druge društvene mreže korisne za spajanje ljudi sa svetom, međutim oni upozoravaju:

“Ne treba provoditi previše vremena gledajući šta se pozitivno drugima dešava. Trebalo bi podeliti sopstvena pozitivna iskustva i razaznati ko su vam pravi prijatelji, ko su oni koje zaista zanima šta vam se dešava u životu”.

Korisnici Fejsbuka bi mogli da umanje efekat koji je pokazala studija iz Jute, ističu psiholozi, ukoliko svoju pažnju usredsrede na prave prijatelje na Fejsbuku, a ne na one koje gotovo da ne poznaju.

XS
SM
MD
LG