Britanija obeležava stotu godišnjicu ekspedicije kapetana Skota na Južni Pol. Nasleđe tog tragično završenog istraživanja nastavlja se i danas, novim istraživanjima tog najmanje pristupačnog dela naše planete. Najnovija britanska ekspedicija upravo se vratila sa Antarktika gde se priprema za bušenje više od 3 kilometra ispod leda kako bi doprla do jezera zvanog Elsvort, u kome možda ima nauci nepoznatih živih bića.
Prosečna letnja temperatura na Antarktiku je minus 30 stepeni. Transportni avion ekspedicije sleće na pistu naučne baze.
Ova misija Britanskog antarktičkog zavoda, jedna je od najambicioznijih do sada i pripremana je tokom dva uzastopna leta.
Dejvid Pirs je mikrobiolog u istraživačkom timu.
„Jezera pod ledom prvi put su pronađena sedamdesetih godina. Tada je shvaćeno da bi u njima moglo da bude živih bića o kojima ništa ne znamo, koja su ostala izolovana od biosfere nekoliko miliona godina“, kaže Dejvid Pirs.
Međutim, već i dopremanje opreme za bušenje iziskuje vanredne napore.
Do sada je avionom prebačeno pet brodskih kontejnera opreme, težine 70 tona. Transporteri sa gusenicama prebacuju je preostalih 250 kilometara do baze, iznad jezera Elsvort, a bušenje će početi krajem 2012. Tehnologija za to razvijena je tek nedavno, kaže Dejvid Pirs.
„Jezera su na dubini od tri i po kilometra, a led ćemo bušiti vrelom vodom kako bismo napravili malu rupu u koju ćemo spuštati sondu za vađenje uzoraka vode i nataloženog materijala“, kaže Pirs.
Ovaj projekat podudara se sa stotom godišnjicom misije kapetama Skota, koji je uz pomoć sanki, nekoliko pasa i konja pokušao da prvi stigne do Južnog pola. U tome ga je pretekao Norvežanin Roald Amundsen, a svih pet članova Skotove grupe smrzlo se tokom povratka.
Kustos londonske izložbe o toj ekspediciji, Alasder Meklaud, kaže da se Skotovo nasleđe nastavlja i danas.
„Tada objavljenih 25 tomova podataka o pomorskoj biologiji, botanici i meteorologiji bili su prva saznanja o Antarktiku. Od tog trenutka Skotovo nasleđe vodilo je ka tome da Britanski antarktički zavod sada koristi te podatke da, na primer, izrađuje modele klimatskih promena u prošlosti“, kaže Meklaud.
Tehnologija je možda napredovala, ali naučnici uključeni u Projekat jezero Elsvort kažu da uzbuđenje pred nepoznatim još nadahnjuje ekspedicije ka ekstremnim delovima naše planete.