Linkovi

Izložba Riverinih murala u Njujorku

  • Kerolajn Viver

Rad Dijega Rivere izložen u njujorškom Muzeju modernih umenostnosti

Rad Dijega Rivere izložen u njujorškom Muzeju modernih umenostnosti

Godine 1931, dve godine posle otvaranja, Muzej moderne umetnosti je izabrao meksičkog muralistu Dijega Riveru za svoju drugu veliku izložbu, pozvavši ga u Njujork da na licu mesta naslika nove, „pokretne“ murale. Premda je Rivera umro tokom 1950-ih, „oživeo“ je 2002, zahvaljujući filmu „Frida“, u kojem je prikazan njegov odnos sa suprugom, umetnicom Fridom Kalo. Neki od radova nastalih tokom šestonedeljnog grozničavog rada u njujorškom muzeju, pre 80 godina, koji su sada sada ponovo izloženi, predstavljaju i temu za razmišljanje.

Meksički muralista Dijego Rivera, koga igra Alfred Molina, glavni je lik filma „Frida“, snimljenog 2002. Rivera je bio komunista i stvorio je politički žestoku zidnu umetnost. Sada, 80 godina kasnije, neki od njegovih ikoničkih radova su ponovo izloženi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Na izložbi je predstavljeno pet od osam velikih murala koje je muzej 1931. poručio od Rivere. Oni su živo svedočanstvo njegove opsednutosti meksikanskom istorijom – i njegovog prezira prema kolonijalizmu i kapitalizmu, kaže kustoskinja Lea Dikerman.

„On je stvorio slike koje nas navode na razmišljanje o društvu u kojem živimo, o radu i klasi, o nejednakostima u našem modernom svetu.“

Jedan od primera je mural „Zamrznuta imovina“, na kojem su prikazani njujorški oblakoderi koji se uzdižu iznad Riverine predstave klasnog sistema.

„Vidite većinu novijih znamenja moderne arhitekture, koja on izvlači sa različitih pozicija u mrežu. Ispod toga, vidite pribežište za beskućnike koje je bilo na Istočnoj 25. ulici. A onda ispod toga, vidite podzemne bankovne sefove u kojima najbogatiji stanovnici grada čekaju da prebroje svoju imovinu.“

Izložba je od otvaranja u novembru prepuna posetilaca. Istoričarka umetnosti Ana Indič-Lopez kaže da je razlog to što je Riverina poruka relevantna i danas.

Njegovi radovi govore ljudima i danas iz očiglednih razloga. Ako samo otvorimo novine i pogledamo ono što se događa oko akcije ‘Okupiraj Vol strit’, sve su to teme koje su i dalje prisutne.“

Posetici su saglasni.

Ono što je on prikazivao, uistinu, bilo je njegovo interesovanje za bunt običnih ljudi.“

„Mene zaista tišti to što bi on te freske mogao da slika čak i danas.“

Na izložbi su predstavjeni i akvareli, od kojih su neki nastali tokom Riverinog boravka u Moskvi, i drugi radovi. Među njima je skica jednog od njegovih najčuvenijih murala – iako ga je malo ljudi ikada videlo. „Čoveka na raskršću“ je poručila porodica Rokfeler, za novi Rokfelerov centar na Menhetnu. Međutim, Rokfelerima je zasmetao portret Lenjina, koji je Rivera ukomponovao u sliku. Prema dramatizaciji filma „Frida“, porudžbina je otkazana kada je Rivera odbio da ukloni Lenjina i – rad je uništen.

„Problem je postala, čini mi se, agencija za prodaju nekretnina, odnosno činjenica da je to bio javni gest sa kojim bi se radnici suočavali svakodnevno ulazeći u samo srce kapitalizma.“

Rivera se bez kolebanja vratio u Meksiko i naslikao gotovo identičan mural u tamošnjoj Palasio de belas artes. Izložba u njujorškom Muzeju moderne umetnosti se zatvara sredinom maja.

XS
SM
MD
LG